Vlada iz rezerve dala Beogradu 995,9 miliona dinara

Vlada Srbije donela je 16. septembra rešenje da Gradu Beogradu iz tekuće budžetske rezerve prebaci 995.875.000 dinara, sa obrazloženjem da je reč o sredstvima za izvršenje obaveza „iz razloga koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti“. Rešenje je isti dan objavljeno u Službenom glasniku. Već sutradan, organizacija Beograd u pokretu saopštila je da odluka pokazuje da je gradonačelnik Aleksandar Šapić doveo prestonicu do finansijskog kolapsa, iako gradski budžet posle dva ovogodišnja rebalansa premašuje 200 milijardi dinara.

Oko samog iznosa izvori se ne poklapaju do poslednje cifre. Forbes Srbija, koji je objavio tekst rešenja, navodi tačan broj od 995.875.000 dinara. Beograd u pokretu, kao i N1 i Nova, taj iznos u saopštenju zaokružuju na 995,8 miliona dinara, dok ga eKapija navodi kao 995,9 miliona.

Novac koji odlazi Beogradu prvobitno je bio deo budžeta Ministarstva finansija, namenjen izvršenju sudskih postupaka. Po mehanizmu koji Vlada koristi i ranijih godina, sredstva se najpre skidaju sa te stavke i prebacuju u tekuću budžetsku rezervu, a potom se iz rezerve ponovo raspoređuju, ovog puta kao transfer Gradu Beogradu. U samom rešenju se, kako je uobičajeno u ovakvim slučajevima, ne navode konkretni razlozi koji su doveli do ugrožene likvidnosti, već samo iznos sredstava i njihov korisnik.

Transfer novca iz rezerve ka Beogradu nije novost. Prema analizi Forbes Srbije, gradovima i opštinama je od 2019. do 2024. na taj način prebačeno oko 32,1 milijardu dinara, od čega 21,4 milijarde upravo po istom obrazloženju, ugrožena tekuća likvidnost.

Budžet Beograda je za 2026. prvobitno iznosio 190,2 milijarde dinara. Krajem februara, posle prvog rebalansa, popeo se na 193,1 milijardu, a krajem juna, posle drugog, na 202,15 milijardi dinara. Drugi rebalans je obrazložen očekivanjem da će prihodi grada biti veći od prvobitno planiranih, pa je te neočekivane prihode trebalo rasporediti korisnicima gradskog budžeta.

Finansijsku poziciju Beograda pominje i Međunarodni monetarni fond, koji je finansije prestonice u svom izveštaju označio kao jedan od fiskalnih rizika za budžet Srbije. Prema navodima MMF-a, Vlada je zbog toga angažovala spoljnog konsultanta da sveobuhatno proceni finansijsku poziciju grada, sa ključnim rizicima i projekcijama za naredne tri godine. Vlada je MMF-u najavila da bi prvi, inicijalni izveštaj konsultanata trebalo da bude gotov u septembru, dakle u toku ovog meseca.

Šta poručuje Beograd u pokretu

U tom kontekstu je stiglo i saopštenje organizacije Beograd u pokretu. Njen predstavnik Ivan Komarica ocenio je da grad sa budžetom većim od 200 milijardi dinara ne bi smeo da zavisi od pomoći Republike za tekuću likvidnost.

„Beograd nije siromašan grad. Ako gradu sa više od 200 milijardi dinara budžeta Republika mora da obezbeđuje novac za tekuću likvidnost, onda je jasno da imamo ozbiljan problem sa načinom na koji se tim novcem upravlja“, naveo je Komarica u saopštenju.

Komarica dalje traži da Šapić objasni Beograđanima kako je grad doveden u ovakvu situaciju, gde je novac, koliko grad zaista duguje, koje su obaveze preuzete i ko će za njih odgovarati. Iz toga izvodi i politički zahtev, upućen ne gradskoj nego republičkoj vlasti.

„Zato jedan od prvih poteza nove Vlade nakon promene vlasti na republičkom nivou mora biti da, u skladu sa zakonom, stvori uslove za uvođenje privremenog organa u Beogradu i raspisivanje novih gradskih izbora. Istog dana mora početi i potpuna kontrola svih ugovora, javnih nabavki, dugovanja i finansijskih tokova Grada“, rekao je Komarica.

Poručio je i da Beogradu, kako je ocenio, nije potreban dodatni novac da bi se prikrile posledice lošeg upravljanja.

„Beogradu su potrebni novi izbori, čisti računi i odgovornost“, zaključio je Komarica.

Do objave ovog teksta, Grad Beograd i kabinet gradonačelnika Šapića nisu odgovorili na navode organizacije Beograd u pokretu, niti su se oglasili povodom rešenja o transferu iz budžetske rezerve.

Šta sledi

Nalaz konsultanata koje je Vlada angažovala na zahtev MMF-a trebalo bi da stigne u toku septembra. Taj izveštaj, prema najavi same Vlade, treba da pokaže stvarnu finansijsku poziciju Beograda i ključne rizike za naredne tri godine, pitanje na koje za sada nije ponuđen zvaničan odgovor ni iz Gradske kuće ni iz Vlade. Do tada, svaki novi transfer iz tekuće budžetske rezerve ka Beogradu će se čitati u istom ključu, kao potvrda da grad sa budžetom od preko 200 milijardi dinara sam, bez pomoći Republike, ne uspeva da izmiri tekuće obaveze.