Specijalizovana veća: Skupština Kosova dva dana bez kvoruma

Skupština Kosova dva dana zaredom nije imala dovoljno poslanika u sali da bi se vratila na zakon o Specijalizovanim većima. Sednica je u četvrtak 12. novembra prekinuta pošto se dovoljan broj poslanika nije vratio sa pauze, a u petak 13. novembra, posle skoro 12 sati zasedanja, ponovo je prekinuta zbog nedostatka kvoruma: u sali je tada bilo samo 38 poslanika. Izmene Zakona o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, koje je predsednica Kosova Justina Široka-Pulja vratila parlamentu, zato nisu stigle na red.

Prema izveštajima od petka, novi termin nastavka sednice nije saopšten. Predsednica Skupštine Aljbuljena Hadžiju poručila je da će se o datumu dogovoriti sa šefovima poslaničkih grupa. Za nedelju 15. novembra izvori koje smo pregledali ne donose nikakvu novu odluku.

Šta se desilo u četvrtak i petak?

U četvrtak je skupština, na zahtev Demokratske partije Kosova (PDK), uvrstila ponovno razmatranje zakona u dnevni red. Za to je glasalo 79 poslanika, bez glasova protiv i bez uzdržanih. Sednica je zatim prekinuta jer su poslanici zakasnili sa pauze, a nastavak je zakazan za petak u 11 časova.

U petak se do zakona nije stiglo. Skupština nije mogla da pređe sa tačke dnevnog reda o energetici na ponovno razmatranje izmena, jer za to nije bilo dovoljno poslanika u sali. Rasprave o zakonu nije bilo ni u jednom trenutku.

Zašto se zakon uopšte vraća u skupštinu?

Izmene su usvojene početkom oktobra, a B92 navodi da je to bilo 6. oktobra. Povod su bile presude Specijalizovanih veća od 16. septembra: Hašim Tači i Jakup Krasnići osuđeni su na po 25 godina zatvora, Kadri Veselji na 18, a Redžep Seljimi na 13 godina, što je ukupno 81 godina. Posle presuda su usledili protesti pod sloganom „Ne u moje ime”.

Predložene izmene sužavaju nadležnost Specijalizovanih veća na krivična dela iz izveštaja Dika Martija i uvode međunarodni nadzor nad radom tih institucija. B92 navodi i da se skraćuje najviša kazna i da se uvodi mogućnost pomilovanja. Ratni zločini koji nisu obuhvaćeni mandatom veća sudili bi se pred sudovima na Kosovu.

Predsednica Široka-Pulja vratila je zakon skupštini krajem oktobra, na zahtev samog predlagača, PDK, koja je tada želela da se u tekst unesu određene izmene. Stranka je kasnije promenila stav. Sada traži da se veto obori i da na snagu stupi tekst koji su poslanici usvojili u dva čitanja, a da se izmene prave tek posle toga. Vršiteljka dužnosti predsednice PDK Vljora Čitaku najavila je da će stranka u ponedeljak 16. novembra podneti novu inicijativu za izmene i da bi taj postupak trebalo da bude gotov za dve nedelje.

Za obaranje veta potrebno je najmanje 61 glas od 120 poslanika. Ako zakon dobije tu većinu, smatra se proglašenim.

Ko podržava, a ko ima rezerve

Šefica poslaničke grupe Samoopredeljenja Arberije Nagavci potvrdila je za Radio Slobodna Evropa da će poslanici te stranke ponovo podržati zakon, iako su ranije imali rezerve. Njen kolega Adnan Rustemi u raspravi u skupštinskom Odboru za zakonodavstvo zastupao je suprotno: da veto ne treba obarati, nego da izradu zakona treba započeti iznova.

Rezerve je izneo i predsednik tog odbora, Vigan Ćorolji. Za Radio Slobodna Evropa, odakle je izjavu preneo KoSSev, kazao je:

„Bojim se da zakon, ovakav kakav je sada i kakav je bio 6. oktobra, ne može da se primeni.”

Ćorolji je ocenio i da je PDK inicijativu pokrenula bez neophodne pravne analize i dovoljnih institucionalnih konsultacija. Pravni stručnjak Kosovskog demokratskog instituta Vuljnet Bugaćku doveo je u pitanje sam redosled koraka: zašto bi poslanici obarali veto kojim se traži unapređenje zakona, da bi potom usvojili isti tekst i ponovo pokrenuli postupak izmena.

Šta poručuju EU i ambasade

Kancelarija Evropske unije na Kosovu ponovo je izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog obaveza Prištine i poštovanja vladavine prava. Navela je nezavisnost pravosuđa, zaštitu žrtava i svedoka, procesna prava i efikasno utvrđivanje odgovornosti, kao i pitanje ustavnosti izmena, i zatražila konsultacije pre glasanja. Nemačka ambasada podržala je stav EU, britanska je upozorila da bi ponovno glasanje moglo da naruši odnose Prištine sa međunarodnim partnerima, a italijanska ambasada izrazila je sličnu zabrinutost. Kako smo pisali 12. novembra, EU, London i Berlin tada su zatražili konsultacije.

Datum nastavka sednice zavisi od dogovora koji Hadžiju postigne sa šefovima poslaničkih grupa. PDK je, nezavisno od toga, najavila nov predlog izmena za ponedeljak 16. novembra, a Čitaku želi da se taj postupak završi za dve nedelje.