Specijalizovana veća: EU, London i Berlin traže konsultacije

Kancelarija Evropske unije na Kosovu saopštila je 12. novembra da sa zabrinutošću prati mogućnost da Skupština Kosova sutradan, 13. novembra, glasa o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Specijalizovanim većima. Istog dana oglasile su se i ambasade Velike Britanije i Nemačke u Prištini. Poruke se razlikuju po tonu, ali sve tri traže isto: konsultacije pre nego što poslanici odluče.

Šta poručuju iz Brisela

Iz Kancelarije EU navode da izmene otvaraju pitanja nezavisnosti pravosuđa, zaštite žrtava i svedoka, kontinuiteta procesnih prava i delotvorne odgovornosti. U saopštenju stoji:

„Izmene izazivaju ozbiljnu zabrinutost u pogledu međunarodnih obaveza Kosova i poštovanja osnovnih načela vladavine prava, posebno nezavisnosti pravosuđa, zaštite žrtava i svedoka, kontinuiteta procesnih prava i delotvorne odgovornosti.“

Kancelarija dodaje da se zabrinutost odnosi i na ustavnost samih izmena. Od trenutka kada je zakon vraćen Skupštini na ponovno razmatranje, predstavnici EU, kako se navodi, kosovskim vlastima prenose svoje zabrinutosti i očekivanja. Kancelarija EU na Kosovu poručila je u saopštenju: „To uključuje potrebu za prethodnim konsultacijama pre eventualnog usvajanja zakona, u skladu sa međunarodnim obavezama Kosova.“

Britanska i nemačka ambasada

Britanska ambasada na Kosovu otišla je korak dalje od opšte zabrinutosti i govori o posledicama po samo Kosovo:

„Strahujemo da predložene izmene neće ni na koji način doprineti ostvarivanju suštinskih interesa Kosova i da će narušiti njegove odnose sa međunarodnim partnerima i podržavaocima.“

Ambasada navodi da je upoznata sa snažnim reakcijama koje su izazvale nedavne presude. Ipak, kako ističe, Kosovo treba da nastavi da poštuje međunarodne obaveze i principe odgovornosti, pravde i vladavine prava. „Verujemo da se ciljevi Kosova mogu najbolje ostvariti tako što će Kosovo nastaviti da poštuje svoje međunarodne obaveze i svoju posvećenost odgovornosti, pravdi i vladavini prava“, poručili su iz britanske ambasade. Ujedinjeno Kraljevstvo traži od Skupštine da odvoji dodatno vreme za konsultacije unutar institucija, sa Evropskom unijom i drugim međunarodnim saveznicima, kako bi se pronašlo bolje rešenje.

Ambasada Nemačke u Prištini podelila je saopštenje Kancelarije EU na društvenoj mreži, uz kratku poruku: „U potpunosti se slažemo sa ovim saopštenjem EU.“

Šta izmene menjaju u radu suda u Hagu?

Skupština Kosova usvojila je izmene 6. oktobra u drugom čitanju, na predlog Demokratske partije Kosova. Prema opisu koji je preneo portal European Western Balkans, one predviđaju:

• nadležnost veća za period od 1. jula 1999. do 31. decembra 2000.
• najvišu kaznu od 15 godina zatvora
• prenos predmeta koji više nisu u nadležnosti veća na kosovske institucije
• žalbe na pitanja nadležnosti Vrhovnom sudu Kosova
• izdržavanje kazne na Kosovu, a u pojedinim slučajevima i predsedničko pomilovanje

Brisel se ovom temom bavi od početka oktobra. Evropska služba za spoljne poslove ocenila je tada da je usvojeni zakon protivan međunarodnim obavezama Kosova prema EU, da mandat i nezavisnost veća moraju biti potpuno poštovani i da zaštita i bezbednost svedoka mora biti obezbeđena.

Kakva je veza sa presudom iz septembra?

Britanska ambasada u saopštenju pominje nedavne presude. Najnovija je izrečena 16. septembra 2026, kada su Specijalizovana veća u Hagu osudila Hašima Tačija i Jakupa Krasnićija na po 25 godina zatvora, Kadrija Veselija na 18, a Redžepa Seljimija na 13 godina, za ratne zločine. Prema presudi, optuženi su u periodu od aprila 1998. do 20. juna 1999. odgovorni za proizvoljno hapšenje i zatočenje 385 osoba, mučenje 303 i ubistvo 96 osoba. Među žrtvama su bili Albanci, Srbi i Romi. Sva četvorica oslobođena su po svih šest tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti.

Saopštenja koja smo imali pred sobom ne sadrže odgovor Skupštine ni vlade Kosova. I Kancelarija EU i ambasade govore o mogućem glasanju, ne o potvrđenom ishodu, pa se iz njih ne može zaključiti da li će zakon sutra zaista biti stavljen na odlučivanje.