Bartomeu o ponudi NBA: Evroliga se vraća na početak

Čovek koji je dve decenije vodio Evroligu sada kaže da bi predlog NBA lige taj klupski svet vratio tamo odakle je krenuo. Žordi Bartomeu, izvršni direktor Evrolige od 2000. do 2022. godine, ovih dana je javno stao protiv ponude Amerikanaca, a među klubovima koji bi mogli da stradaju izričito je pomenuo i beogradske.

Njegove reči su u srpskim medijima prenete kao izjave za katalonski radio RAC1 i za jednu katalonsku televiziju, pa se ne vidi sa sigurnošću koji je razgovor bio prvi. Sadržaj je u oba slučaja isti.

Šta je odlučeno na Komu, a šta tek sledi?

Ponudu NBA akcionari Evrolige jednoglasno su odbili na sastanku na jezeru Komo 6. oktobra. Očekuje se da se pregovarači uskoro vrate za sto sa novim predlozima, a Bartomeu je svoju ocenu dao upravo u tom međuprostoru. O franšizama Evrolige i gradovima koji se spominju kao prvi kandidati, među njima Valensiji, Dubaiju, Parizu i PAOK-u, pisali smo i ranije.

Bartomeu ne tvrdi da je saradnja sa Amerikancima loša ideja. Podsetio je da su razgovori koje je on vodio sa NBA ligom bili o partnerstvu, ali da ovaj predlog u tom obliku ne vidi kao saradnju.

„Razgovori koje sam vodio sa NBA ligom, sa kojom smo imali dobre odnose i zajedno radili mnogo toga, odnosili su se na saradnju. U obliku u kojem je sada predstavljeno, ovo je zabrinjavajuće. Teško je videti šta bi pozitivno moglo da proizađe za evropsku košarku“, rekao je Bartomeu za RAC1.

Ko odlučuje o budućnosti takmičenja?

Najveći problem je kontrola. Klubovi su pre 26 godina, posle razlaza sa FIBA, osnovali Evroligu da bi sami odlučivali o svojoj sudbini, a Bartomeu smatra da bi predlog NBA taj princip ukinuo.

„Klubovi su svih ovih godina odlučivali o sopstvenoj budućnosti“, rekao je. „Predlog NBA lige jasno stavlja tačku na to i vraća nas na početak.“

Za katalonsku televiziju isti zaključak je dopunio poređenjem sa prošlošću: „Sada se zove NBA, nekada je bila Fiba, ali na kraju krajeva klubovi će ponovo raditi ono što im neko kaže.“ Ono što ga u tome brine, ocenio je, jeste „veoma ozbiljan korak unazad“.

Zašto pominje beogradske klubove?

Širenje evropske košarke na nova tržišta, uključujući London, Bartomeu ne osporava. Uslov je da to ne ide na štetu klubova koji su decenijama gradili ugled takmičenja, a kao primere naveo je Olimpijakos, Žalgiris, Makabi i beogradske timove. Partizan i Crvenu zvezdu nije imenovao, govorio je o beogradskim klubovima uopšte.

Posebno ga smeta novac. Prema njegovim rečima, pojedini klubovi bi za učešće plaćali znatno više nego što bi dobili.

„Da Barselona, Olimpijakos ili Real moraju da plaćaju kako bi igrali u takmičenju koje su sami izgradili, meni ne deluje ni logično ni razumno. A potpuno je neprihvatljivo da za to dobiju iznos koji je deset puta manji od onoga što bi kasnije morali da plate.“

Razliku između dva sveta opisao je i kao pitanje kulture, a ne samo računice.

„Ovde se bavimo sportom i pokušavamo da poslujemo kako bismo održali taj sport u životu. Tamo postoji poslovni svet koji koristi sport kao sredstvo za poslovanje. To je radikalno drugačija kultura. Neću reći šta je bolje ili gore, ali naši timovi, klubovi i navijači su navikli na napetost sportskog takmičenja, a ne poslovnog takmičenja.“

Bartomeu je izrazio i sumnju da projekat može da krene već 2027, kako se spekuliše. Današnja Evroliga je, kako je naveo, mnogo složenija nego pri osnivanju 2000. godine, a taj rok bi po njegovoj proceni mogao da služi i da se zadrži pritisak na potencijalne ulagače.