Hegset u Singapuru: saveznici da pojačaju vojsku

Američki sekretar odbrane Pit Hegset pozvao je u subotu, 30. maja, azijske saveznike Sjedinjenih Država da povećaju svoje vojne izdatke, obrazlažući taj zahtev potrebom da se neutrališe kineska vojna izgradnja u regionu. Govoreći na dijalogu Šangri-La u Singapuru, godišnjem skupu koji okuplja ministre odbrane i visoke vojne zvaničnike iz čitavog indo-pacifičkog prostora, Hegset je strategiju Vašingtona u Pacifiku opisao kao odvraćanje uskraćivanjem duž takozvanog prvog lanca ostrva.

Za posmatrače evropske bezbednosne politike, pa i one koji iz Beograda prate transatlantsku vezu, poruka iz Singapura ima dvostruko čitanje: ona pokazuje da Vašington od svojih partnera, bez obzira na to da li su u Aziji ili u Evropi, sve otvorenije traži veći finansijski teret u zajedničkoj odbrani, ali i da administracija pažljivo bira reči kada je reč o Pekingu.

Šta je Hegset zapravo poručio

Poziv saveznicima da podignu nivo vojnih izdataka nije nov u američkoj retorici, ali je u Singapuru dobio konkretan strateški okvir. Hegset je potvrdio da Sjedinjene Države svoju poziciju u Pacifiku grade na odvraćanju uskraćivanjem, doktrini koja podrazumeva da se protivniku unapred uskrati svaka računica o brzoj i jeftinoj pobedi duž lanca ostrva koji se proteže od japanskog arhipelaga ka jugu.

Najuočljiviji pomak u odnosu na prethodnu godinu bio je u tonu. Dok je ranije kinesku pretnju opisivao kao moguće neposrednu, ovog puta sekretar odbrane bio je znatno suzdržaniji. Takvo ublažavanje retorike nije bezazleno: ono signalizira da Vašington, makar na nivou javnog nastupa, ne želi da dodatno zaoštrava odnose sa Pekingom u trenutku kada od istih tih saveznika traži veće doprinose.

Zašto je Tajvan izostavljen iz govora

Najupadljiviji deo Hegsetovog nastupa bio je onaj koji se nije dogodio. Tajvan, pitanje koje godinama predstavlja najosetljiviju tačku u odnosima Vašingtona i Pekinga, sekretar odbrane nije pomenuo u svom govoru. Tek kada je iz publike usledilo direktno pitanje, Hegset je odgovorio kratko: “Nema promene u našem statusu.”

Ta jedna rečenica nosi više težine nego što na prvi pogled deluje. U diplomatskom rečniku, potvrda da nema promene u statusu znači zadržavanje postojeće, namerno dvosmislene politike Vašingtona prema Tajvanu, bez novih obaveza ali i bez povlačenja ranijih. Izostavljanje teme iz pripremljenog govora i njeno svođenje na odgovor iz publike deo je istog obrasca suzdržanosti koji je obeležio čitav nastup.

Za evropske saveznike u NATO okviru, singapurski nastup je podsetnik da logika podele tereta koju Vašington primenjuje prema Aziji nije ograničena na jedan kontinent. Pitanje koliko će partneri biti spremni da plate za sopstvenu bezbednost ostaje otvoreno i u Briselu i u indo-pacifičkom prostoru.

Da li blaži ton Vašingtona prema Pekingu znači stvarno smirivanje napetosti ili samo taktičku pauzu?