Pregovori u Abu Dabiju: SAD, Ukrajina i Rusija za stolom
Američki pregovarači Kušner i Vitkof, ukrajinski Umerov i ruski Medinski sastali su se u Abu Dabiju, dok Evropa u odvojenim razgovorima traži mesto u novoj bezbednosnoj arhitekturi.
Pregovori o okončanju rata u Ukrajini nastavljeni su u utorak, 10. novembra, u Abu Dabiju, prvi put posle februarskih razgovora u Ženevi. Za Srbiju, zemlju kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, to nije udaljena tema: na stolu je nova bezbednosna arhitektura Evrope, a razgovara se i o mogućem ukidanju sankcija Rusiji, što se odražava na tržište energije i na ceo region.
Prema CNN-u, ovo je četvrti trilateralni krug, a svi prethodni završeni su bez većeg pomaka. Runda zakazana za mart odložena je zbog rata Sjedinjenih Država i Izraela protiv Irana, koji je mesecima držao američku pažnju daleko od Ukrajine.
Ko sedi za pregovaračkim stolom u Abu Dabiju?
Američku delegaciju vode Džared Kušner, zet predsednika Donalda Trampa, i izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof. Ukrajinsku predvodi Rustem Umerov, šef spoljne obaveštajne službe i glavni pregovarač Kijeva. Rusku delegaciju, prema državnoj agenciji TASS, čine:
- Vladimir Medinski, pomoćnik predsednika Rusije,
- Sergej Rjabkov i Mihail Galuzin, zamenici ministra spoljnih poslova,
- Igor Kostjukov, šef vojne obaveštajne službe,
- Jurij Žigarlovski iz Generalštaba.
Uz glavni sto, u odvojenim razgovorima učestvuju predstavnici Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Italije, zatim NATO-a i Evropske komisije. Oni su se pre početka sastali sa ukrajinskom i američkom delegacijom. Vitkof je na mreži X naveo da su učesnici potvrdili „posvećenost jakoj posleratnoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi“ i da jak NATO ostaje centralni za evroatlantsku kolektivnu odbranu, uz podršku za „robusne bezbednosne garancije“ u svakom dogovoru.
Moskva ne krije da za Evropljane ne vidi mesto za glavnim stolom. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u ponedeljak da Evropa ima sopstvene kanale komunikacije sa Kijevom i Vašingtonom, i ponovio da je reč o:
„trilateralnim pregovorima, u kojima učestvuju Rusija i Ukrajina, a Sjedinjene Države deluju kao posrednik“.
Pariz odgovara suprotnim stavom. Jelisejska palata saopštila je pre početka razgovora da je cilj „da se potvrdi osnovno načelo: težnja ka miru u Ukrajini i bezbednost Evrope neraskidivo su povezane“.
Šta Vašington nudi, a šta traži Moskva?
Kušner je na otvaranju rekao da su nedavni kontakti sa obe strane „zaista identifikovali i suzili razlike“ i da je Tramp tražio dodatni napor. Prema agenciji Rojters, ukrajinski šef delegacije Umerov istakao je da je Kijev usredsređen na bezbednosne garancije i trajan mir, dok je Medinski poručio da Moskva očekuje napredak u interesu naroda obe zemlje.
Američki zvaničnici navode da žele „konačan kraj“ rata i novu „dugoročnu bezbednosnu arhitekturu“ između Rusije i Evrope. Jedan od njih je rekao da bi pregovarači mogli da ožive Savet NATO i Rusije, suspendovan posle invazije 2022, i da bi se, radi dogovora, mogle ukinuti sankcije Rusiji. Isti zvaničnik je američku bezbednosnu garanciju Ukrajini opisao rečima da bi to bio „stvarno, stvarno veliki posao“ i da je na Trampu da odluči da li će je ponuditi.
Evropski zvaničnici strahuju da će Rusija ostati pri zahtevu da NATO smanji prisustvo u istočnoj Evropi. Kaja Kalas, šefica diplomatije Evropske unije, rekla je u ponedeljak na sastanku ministara spoljnih poslova G7:
„Već imamo evropsku bezbednosnu arhitekturu. Ona uključuje međunarodne sporazume u okviru kojih je Rusija preuzela obaveze, uključujući one o suverenitetu i teritorijalnom integritetu. Problem je u tome što Rusija ne poštuje te sporazume.“
Prema izveštajima, Vladimir Putin i dalje traži kontrolu nad celom oblašću Donbas, manju ukrajinsku vojsku i odustajanje Kijeva od članstva u NATO. Javno nema znaka da je spreman da odstupi od uslova da Ukrajina preda čitav Donbas. Američki zvaničnik rekao je za Rojters da američki pregovarači veruju da bi Zelenski i Putin mogli da dođu do kompromisa o teritoriji, svako uz po malo ustupka, a Ukrajina bi dobila kraj rata, bezbednosne garancije i plan prijema u EU. Visoki ukrajinski zvaničnik to je odlučno odbacio: o teritoriji se može razgovarati samo na nivou lidera i samo uz odgovarajuće bezbednosne garancije.
Tramp je u intervjuu za emisiju „60 Minutes“ rekao da će Ukrajina verovatno ostati bez dela teritorije:
„Završiće sa malo drugačijim oblikom, Ukrajina.“
Šta se u međuvremenu dešava na terenu?
Ruske snage zauzimaju oko petinu zemlje, ali su prodori na liniji fronta ove godine gotovo stali. Moskva zato pojačava vazdušne udare. Prema CNN-u, najmanje 55 ljudi poginulo je prošlog ponedeljka kada su ruske bombe pogodile školsku zgradu u Zaporožju, korišćenu kao sklonište i centar za pomoć, što je jedan od najsmrtonosnijih pojedinačnih napada u ratu. Organizacija ACLED beleži da je ove godine u ruskim udarima poginulo više od 2.700 civila.
Napadi na elektroenergetsku mrežu Dnjepropetrovske oblasti ostavili su, prema Zelenskom, više od 600.000 ljudi bez struje u noći ka nedelji. Ukrajina sa svoje strane pojačava udare na rafinerije i drugu infrastrukturu duboko u Rusiji.
Volodimir Zelenski je u večernjem video obraćanju u ponedeljak poručio da se ukrajinski pregovarački položaj jača na frontu, među ostalim zbog povratka dela teritorije u Donjecku:
„Ukrajinske snage trenutno zaista jačaju pregovarački položaj Ukrajine.“
Rekao je i da Rusija trpi „rekordne gubitke“, što Moskva osporava, i pozvao Vašington da ubedi Kremlj da okonča rat.
Zašto se očekivanja drže niskim?
Džon Herbst, bivši američki ambasador u Ukrajini i direktor Evroazijskog centra Atlantskog saveta, ocenio je prošle nedelje da očekivanja od razgovora u Abu Dabiju treba da budu „veoma skromna“, jer se razgovori održavaju samo zato što Putin hoće da Trampu da razlog da se i dalje distancira od Ukrajine.
Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je u ponedeljak da je ostvaren određeni napredak u oblikovanju buduće arhitekture, ali da prvo treba preći preko samog sukoba. Evropski bezbednosni zvaničnik iz jedne zemlje koja učestvuje u razgovorima rekao je da američki predlog još nije jasan i da se Evropa priprema na ozbiljne američke ustupke Rusiji.
Razgovori počinju posle poraza republikanaca na prošlonedeljnim izborima za Kongres, koji su Trampa oslabili kod kuće. Zelenski je javno rekao da se nada kako će demokrate, koje preuzimaju kontrolu nad Kongresom, ojačati američku podršku Ukrajini. Prema CNN-u, nije jasno da li će izbori suštinski promeniti američku politiku prema Kijevu.
