Španija: Sančez odbija ostavku, Feihoo traži glas nepoverenja
Pošto je naloženo da supruga premijera ide na suđenje, kriza se seli u parlament. Lider Narodne partije nudi Hunts i baskijskom PNV-u glas nepoverenja radi hitnih izbora, ali partneri hlade inicijativu.
- Premijer Pedro Sančez ponovio je da neće raspisati vanredne izbore pre 2027 i da ostaje na čelu vlade.
- Lider Narodne partije Alberto Nunjes Feihoo poziva na takozvani instrumentalni glas nepoverenja, čiji bi jedini cilj bio rušenje vlade i raspisivanje izbora.
- Za uspeh u Kongresu od 350 mesta potrebna je apsolutna većina od najmanje 176 glasova, koju opozicija za sada nema.
- Hunts i baskijski PNV odbijaju da podrže inicijativu, a Hunts tvrdi da kontakata sa Narodnom partijom nije bilo.
Za Beograd, koji godinama prati kako se evropske vlade održavaju ili padaju na tankoj parlamentarnoj aritmetici, španska kriza je podsetnik koliko je krhka svaka koalicija koja zavisi od regionalnih partnera. Premijer Pedro Sančez odbio je da podnese ostavku i ponovio da neće raspisati vanredne izbore pre redovnog roka 2027, uprkos tome što se njegova vlada našla pod najjačim pritiskom otkako je formirana. Lider opozicione Narodne partije Alberto Nunjes Feihoo odgovorio je pozivom na glas nepoverenja u Kongresu poslanika, ali inicijativa za sada nema brojeve koji bi je sproveli kroz parlament.
Povod za zaoštravanje nije politička retorika, već dva pravosudna poteza. Kriza je eskalirala posle pritvaranja Santosa Serdana, nekadašnjeg visokog funkcionera vladajuće Španske socijalističke radničke partije, i naloga da supruga premijera Begonja Gomes ide na suđenje za korupciju. Sa istragom koja se približila samom vrhu vlade, opozicija je procenila da je trenutak za pokušaj smene povoljniji nego ikada, pa je Feihoo svoju ponudu uputio direktno potencijalnim saveznicima.
Šta je instrumentalni glas nepoverenja i zašto ga partneri hlade?
Feihoo nudi ono što u španskoj politici naziva instrumentalnim glasom nepoverenja, mehanizmom čija svrha nije da on sam postane premijer, već da se vlada obori i odmah raspišu izbori. U španskom sistemu glas nepoverenja je konstruktivan, što znači da predlagač mora da ponudi alternativnog kandidata za premijera, pa Feihoo poziv pakuje kao prelazni potez ka, kako kaže, dostojanstvu i hitnim izborima. Da bi takav predlog prošao u Kongresu poslanika od 350 mesta, potrebna je apsolutna većina od najmanje 176 glasova.
Tu računica puca. Katalonski Hunts i baskijski PNV, čiji su glasovi neophodni za bilo kakvu većinu protiv Sančeza, za sada odbijaju da se priključe. Iz Huntsa poručuju da kontakata sa Narodnom partijom nije ni bilo i da ne nameravaju da budu instrument tuđe izborne strategije. Bez ta dva bloka, opozicija ostaje znatno ispod praga od 176, a sam Feihoo priznaje da inicijativa zavisi od saveznika koje tek treba ubediti. Time se kriza, makar privremeno, vraća iz parlamentarne aritmetike u sferu pregovora i čekanja.
Zašto je ovo važno za Srbiju i region
Za zemlje zapadnog Balkana, koje svoju evropsku perspektivu mere i stabilnošću ključnih članica Unije, način na koji se rešava španska kriza nije sporedna vest. Madrid je jedna od retkih prestonica koja ne priznaje nezavisnost Kosova, pa svaka promena vlade u Španiji nosi i pitanje kontinuiteta tog stava. Sančezova vlada do sada je taj kurs zadržavala, dok bi eventualni novi izborni ciklus i moguća desna većina otvorili prostor za preispitivanje brojnih spoljnopolitičkih pozicija, od odnosa prema proširenju do glasanja u evropskim institucijama.
Za sada, međutim, ravnoteža drži Sančeza na vlasti. Premijer kalkuliše da mu vreme ide u prilog, jer svaki mesec bez izbora znači priliku da se pravosudne afere udalje od izborne kampanje, dok Feihoo kalkuliše suprotno, da bi rana glasanja zatekla socijaliste oslabljene aferama. Između te dve računice stoje katalonski i baskijski poslanici, koji su već jednom srušili i jednom održali špansku vladu. Hoće li regionalni partneri ovog puta presuditi u korist izbora ili nastaviti da kupuju vreme za Sančeza?
