Kijev: četvrti dan protesta za povratak Fedorova
Demonstracije zbog Zelenskijeve smene ministra odbrane ušle su u četvrti dan i proširile se na više ukrajinskih gradova, uz zahtev za smenu komandanta Oleksandra Sirskog.
- Protesti zbog smene ministra odbrane Mihajla Fedorova ušli su u četvrti dan i proširili se sa centra Kijeva na više ukrajinskih gradova.
- Demonstranti traže smenu vrhovnog komandanta Oleksandra Sirskog i povratak Fedorova, koji je posle smene poručio da je komandant „podelio zemlju”.
- Rusija je izvela najveći balistički napad na Kijev od početka rata, ispalivši prema ukrajinskim podacima 41 raketu; u prestonici je poginula jedna, a povređeno šesnaest osoba.
- Ukrajina je uzvratila udarima na dva ruska naftna tankera u Crnom moru.
Za Srbiju, koja svoju spoljnu politiku vodi na tankoj liniji između evropske perspektive i energetske zavisnosti od Moskve, svaka nova eskalacija na ukrajinskom frontu nije daleka vest: ona se preliva na cenu gasa, na tokove žita kroz Crno more i na diplomatski manevar Beograda pred Briselom. Zato unutrašnja kriza u Kijevu, koja je iz kabineta predsednika Volodimira Zelenskog izašla na ulice, zaslužuje pažnju i sa ovih prostora.
Protesti izazvani smenom ministra odbrane Mihajla Fedorova ušli su u četvrti dan i proširili se sa centra Kijeva na više ukrajinskih gradova. Demonstranti, koji su na trgove izašli sa ukrajinskim zastavama i transparentima, traže dve stvari: povratak smenjenog ministra i smenu vrhovnog komandanta Oleksandra Sirskog.
Kriza u vrhu odbrane koja se prelila na ulicu
Fedorov, koji je resor vodio sedam meseci i u javnosti važio za jednog od najprepoznatljivijih ljudi ratne administracije, posle smene je poručio da je komandant „podelio zemlju”. Ta rečenica, izgovorena u trenutku kada front traži jedinstvo, pretvorila je kadrovsku odluku u političko pitanje. Uz demonstracije, ostavke su podneli i pojedini Fedorovljevi saradnici, čime je nezadovoljstvo iz vojnih struktura dobilo javno lice.
Zelenski se posle prvih dana protesta oglasio i najavio da će odluke o vojsci doneti nakon razgovora sa Sirskim i Fedorovim, ali ton na ulicama za sada se ne smiruje. Za predsednika koji je godinama gradio sliku ujedinjene ratne nacije, prizor sopstvenih građana koji traže smenu njegovog izbora za komandanta predstavlja novu vrstu pritiska, ovoga puta iznutra.
Kriza dolazi u trenutku kada se rat na terenu dodatno zaoštrava. Rusija je izvela najveći balistički napad na Kijev od početka invazije, ispalivši prema ukrajinskim podacima 41 raketu, uz veći broj dronova. Protivvazdušna odbrana oborila je gotovo polovinu projektila, ali su pogođene stambene zgrade, kancelarije i civilna infrastruktura. U prestonici je poginula jedna osoba, a šesnaest je povređeno; žrtava je bilo i u drugim gradovima, među kojima je Harkov sa četvoro poginulih.
Šta smena komandanta znači za ukrajinski front?
Ukrajina je na najnoviji talas napada odgovorila udarima na ruske energetske mete, uključujući dva naftna tankera u Crnom moru, čime nastavlja strategiju iscrpljivanja snabdevanja poluostrva pod ruskom kontrolom. Time se sukob koji se vodi na kopnu sve više premešta i na morske i energetske pravce, a upravo su ti pravci ono što najdirektnije pogađa tržišta na koja se oslanja i srpska privreda.
Za evropske kancelarije, prizor podeljenog ukrajinskog vrha u jeku pojačanih ruskih napada nije samo kijevska tema. Brisel je poslednje dve godine ukrajinsku otpornost predstavljao kao dokaz da se agresija može zaustaviti; svaka pukotina u toj slici otvara pitanje koliko je zapadna podrška spremna da izdrži i unutrašnje potrese, a ne samo spoljne. Za Srbiju, koja ostaje izvan sankcionog režima prema Moskvi, svako produženo zaoštravanje znači i duži period neizvesnosti oko cena energenata i pritiska da se opredeli jasnije nego do sada.
Da li će Zelenski popustiti pred zahtevima ulice ili će zadržati Sirskog i rizikovati da protesti potraju, pokazaće naredni dani. A koliko pažljivo, po vašem mišljenju, Beograd treba da prati ono što se dešava u Kijevu?
