Zelenski smenio ministra odbrane, protesti buknuli u Kijevu

Za Beograd, koji svoj energetski i diplomatski položaj i dalje meri između evropske perspektive i odnosa sa Moskvom, ono što se ovih dana dešava u Kijevu nije udaljena epizoda rata nego pokazatelj koliko je krhka unutrašnja stabilnost čak i one strane koja na frontu beleži uspehe. Predsednik Volodimir Zelenski smenio je 15. jula ministra odbrane Mihajla Fedorova, jednog od najpopularnijih ljudi u vladi i arhitektu ukrajinskog programa dronova, a poziciju je ponudio ministru unutrašnjih poslova Ihoru Klimenku. Odluka je već narednog dana izvela hiljade građana na ulice ukrajinske prestonice.

Fedorov, kome je 35 godina, na čelu resora odbrane proveo je tek šest meseci, ali je za to vreme postao simbol tehnološkog zaokreta ukrajinske vojske. Preusmerio je sredstva ka dronovima na optičko vlakno, izviđačkim sistemima i projektilima srednjeg dometa, insistirao na dubokoj reformi nabavki i, kako je sam naveo, radio na isključivanju Starlink sistema za ruske snage i na izolaciji okupiranog Krima. Upravo zato je njegova smena, obrazložena trvenjem sa generalom Oleksandrom Sirskim, komandantom oružanih snaga, doživljena kao politički rez u pogrešnom trenutku.

Smena u jeku pomorske ofanzive

Politički šok stigao je usred jedne od najagresivnijih ukrajinskih pomorskih operacija od početka rata. Ukrajinske pomorske snage i Služba bezbednosti Ukrajine dronovima su potopile tankere Louise 1 i Banda, a uz njih još šest tankera i dva remorkera na Crnom i Azovskom moru. Samo dan ranije, ukrajinske snage napale su dvadeset ruskih plovila u Crnom moru, među kojima su bili tegljač i dva gasna tankera, čime je udar na rusku takozvanu flotu u senci dobio nove razmere.

Istovremeno, baza Engels-2, jedno od uporišta ruskog strateškog vazduhoplovstva, pogođena je novim ukrajinskim bespilotnim letelicama nalik iranskom Šahedu, posle čega su izbile eksplozije i požar. Za posmatrače u evropskim kancelarijama, kontrast je bio upadljiv: dok ukrajinska vojska pomera težište rata na more i na duboku pozadinu protivnika, njen politički vrh ulazi u otvorenu unutrašnju krizu. Zamenik komandanta ukrajinskog vazduhoplovstva podneo je ostavku u znak protesta, poručivši da je uklanjanje Fedorova veliko zlo za odbrambenu sposobnost zemlje.

Šta smena znači za evropski put Kijeva?

Prizor sa ulica Kijeva bio je redak za zemlju u ratu. Više od hiljadu ljudi okupilo se u centru prestonice, mašući ukrajinskim i zastavama Evropske unije, uz povike “sramota” i transparente na kojima je pisalo “vojska je prioritet” i “ruke dalje od Fedorova”. Slični skupovi održani su u Lavovu, Harkovu, Dnjipru i Odesi, prvi put od prošlogodišnjih protesta u odbranu antikorupcijskih tela.

Za Kijev, koji svoj legitimitet pred Briselom gradi na slici jedinstvenog društva, prizor podeljene javnosti i vojnih ostavki dolazi u osetljivom času pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Ukrajinski parlament u međuvremenu je potvrdio Serhija Koreckog, dosadašnjeg šefa Naftogaza, za novog premijera, čime je smena Fedorova postala deo šireg preustrojstva vlasti. Za region jugoistočne Evrope, pa i za Srbiju, poruka je jasna: stabilnost partnera Brisela ne meri se samo linijom fronta, nego i sposobnošću da se unutrašnji sporovi reše bez ulice.

Da li unutrašnja kriza u Kijevu, tik uz najveće pomorske uspehe ukrajinske vojske, može da uspori evropsku dinamiku koju i Srbija pažljivo prati?