Novi glasački listići u BiH: kružić i skener 4. oktobra

Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine objavila je danas na svom nalogu na mreži X kako izgledaju novi glasački listići za opšte izbore zakazane za 4. oktobar, i to za dva nivoa koja se iz Beograda prate najpažljivije: izbor članova Predsedništva BiH i izbor predsednika i potpredsednika Republike Srpske. Dosad se znao samo princip, da se prelazi sa znaka X na kružić. Od danas su pred biračima i sam obrazac i uputstvo kako se popunjava, uz uputstvo za rukovanje skenerom u koji listić ide pre glasačke kutije.

Kružić je obavezan, kandidat nije

Na listiću više nema kvadratića koji se označavao iksom. Ispred imena svakog političkog subjekta i ispred svakog kandidata sada stoji kružić, a popunjava se hemijskom olovkom ili flomasterom koji će biti u glasačkoj kabini.

Označavanje političkog subjekta je obavezno. Listić na kome su popunjeni samo kružići pored brojeva kandidata, a nije označena stranka ili koalicija, biće nevažeći. Obrnuto ne važi: označavanje pojedinačnih kandidata nije obavezno, pa birač koji prihvata redosled sa liste popunjava samo kružić ispred naziva stranke ili koalicije.

Sam obrazac je dvopismen, sa uputstvom ispisanim i latinicom i ćirilicom. Na listiću za Predsedništvo BiH, iznad polja za glasanje, stoji i posebno upozorenje da birač može glasati za bošnjačkog ili hrvatskog kandidata, ali ne i za oba.

Šta se dešava ako birač ipak stavi X?

Listić neće biti nevažeći. Razlika je u tome što skener i ljudsko oko neće nužno pročitati isti znak na isti način, pa je ručno brojanje zadržano na svim biračkim mestima kao kontrola. To je i razlog zbog kog rezultati koje daju skeneri neće biti poslednja reč.

Uputstvo za skeniranje ima tri koraka. Listić se prvo okrene nadole, tako da se imena kandidata ne vide. Zatim se svaki listić pojedinačno ubacuje u prednji otvor skenera, jedan po jedan. Na kraju se prati uputstvo koje se pojavi na ekranu, kao potvrda da je glas obrađen.

Otisak prsta na svim redovnim biračkim mestima

Uz skenere, sva redovna biračka mesta dobijaju biometrijske aparate, dakle dodatnu proveru identiteta uzimanjem otiska prsta. Članica CIK-a BiH Irena Hadžiabdić je efekat opisala kratko:

Unapređenje se odnosi na to da više neće moći da se glasa za drugu osobu i više neće moći da se glasa za umrle osobe.

Isti uređaj tokom dana daje i statistiku o izlaznosti, ali i o polnoj i starosnoj strukturi birača, što izborna administracija u BiH dosad nije imala.

Član CIK-a BiH Suad Arnautović je proceduru razložio korak po korak: birač ulazi na biračko mesto, identifikuje se ličnom ispravom, prolazi autentifikaciju otiskom prsta, preuzima set listića, glasa u kabini, a onda listić ne ubacuje direktno u kutiju, nego ga prvo provlači kroz skener. Na tvrdnje koje kruže javnošću odgovorio je izričito:

Nije ovo elektronsko glasanje, ovdje se radi o digitalizaciji izbornog procesa na način kako je objašnjeno. Za birača nema nikakve promjene u njegovom aktivnom učešću na biračkom mjestu.

Rezultati iste večeri, prvi put

Praktična posledica skeniranja je brzina. Glasovi se posle zatvaranja biračkih mesta elektronski prenose u Centralnu izbornu komisiju, pa se prvi presek očekuje isto veče.

Po prvi put očekujemo da nekoliko sati nakon zatvaranja biračkih mjesta javnost ima uvid u rezultate na svim nivoima vlasti.

Reč je o preliminarnim, nezvaničnim i nepotpunim rezultatima, jer ručno brojanje tek sledi. Za trku za predsednika Republike Srpske to znači da bi obrisi rezultata mogli biti poznati istog dana, umesto višednevnog sabiranja na koje su birači u BiH i publika u Srbiji navikli.

Dizajn listića je poslednji vidljivi korak u nizu koji je počeo odlukom CIK-a o raspisivanju izbora i zaključenjem Centralnog biračkog spiska, u koji je upisano 3.414.364 birača. Izborna kampanja počinje 4. septembra, a do tada je zabranjeno i plaćeno političko oglašavanje i svako preuranjeno predstavljanje kandidata. Kalendar je time zatvoren na oba kraja: mesec dana kampanje, pa glasanje kružićem.