Skoplje: 35 godina nezavisnosti, uveče stiže Dejvid Geta

Severna Makedonija danas, 8. septembra, obeležava 35 godina od referenduma kojim su njeni građani potvrdili nezavisnost od bivše Jugoslavije. Za Beograd ova godišnjica nije samo susedski protokol: Skoplje i Beograd su iz iste 1991. godine krenuli svaki svojim putem ka sopstvenoj državnosti, i danas su obe prestonice, kao kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, deo istog regionalnog procesa prema Briselu. Dan je u Skoplju podeljen na dva dela, državni ceremonijal tokom prepodneva i popodneva, i masovan koncert uveče, pa se jubilej obeležava i kao svečanost institucija i kao praznik na ulici.

Referendum od 8. septembra 1991. godine doneo je, kako stoji u zvaničnoj najavi ovogodišnjeg obeležavanja, jasnu odluku građana. “Makedonski građani su 8. septembra 1991. godine na referendumu, ogromnom većinom potvrdili svoju volju za suverenom i nezavisnom državom”, navodi se u najavi proslave. Taj glas je otvorio put ka izgradnji sopstvenih institucija, diplomatske mreže, sistema bezbednosti i ekonomske politike, van jugoslovenske federacije koja se u to vreme raspadala.

Dan je počeo protokolarno. Predsednica Gordana Siljanovska Davkova jutros je položila cveće na grobove trojice ljudi koji su obeležili prve godine nezavisne države: prvog predsednika Kira Gligorova, njegovog naslednika Borisa Trajkovskog i prvog premijera Nikole Kljuseva. Gest je uobičajen deo svakog 8. septembra, ali ove godine nosi okrugli jubilej.

Potom je u predsedničkoj rezidenciji Vila Vodno održana svečana dodela Ordena “8. septembra”, najvišeg državnog priznanja vezanog za dan nezavisnosti. Odlikovanje su primili Jordan Plevneš i Rade Siljan, a posthumno su ga dobili Dževat Gega, Meto Jovanovski i Gligor Čemerski.

Mickoski govorio na platou ispred Vlade

Centralna ceremonija održana je u 14 časova, na platou ispred zgrade Vlade u Skoplju, pod motom “Snažno je zasijao dan”. Na njoj se okupljenima obratio premijer Hristijan Mickoski, na dan koji je za makedonsku državnu upravu jedan od dva najviša ceremonijalna termina u godini.

Sat kasnije, u 15 časova, Nacionalni arheološki muzej u Skoplju otvorio je postavku “35 godina, 35 predmeta, 35 priča”, tematsku izložbu posvećenu tri i po decenije nezavisne države. Izložba je deo šireg programa koji od avgusta traje u nekoliko makedonskih opština, pod zajedničkim motom 35 godina nezavisnosti, i obuhvata niz kulturnih događaja koji su prethodili današnjem državnom ceremonijalu.

Zvaničan, državni deo proslave time je zaokružen, ali dan se ne završava ceremonijama. Uveče u Skoplju nastupa Dejvid Geta, i taj koncert je, prema najavi organizatora manifestacije, zamišljen kao finale celog niza događaja koji su od avgusta obeležavali jubilej, od svečanih akademija do kulturnih manifestacija po opštinama.

Za Srbiju je makedonski jubilej i podsetnik na sopstvenu tranziciju iz iste godine, kada je Beograd, iz drugačije pozicije unutar tadašnje federacije, pratio raspad zajedničke države. Oba glavna grada danas dele istu tačku na evropskom putu: i Skoplje i Beograd su kandidati za članstvo u Uniji, a tempo kojim Brisel otvara i zatvara pregovaračka poglavlja meri se u oba slučaja istim aršinom, pa se svaka nacionalna proslava u susedstvu čita i kao podsetnik koliko taj proces ume da potraje.

Državni program 35. godišnjice zvanično je zatvoren ceremonijom na platou ispred Vlade i otvaranjem muzejske postavke, dok koncert uveče proslavu prenosi iz protokola u ulice makedonske prestonice. Sledeća okrugla godišnjica, na pola veka od referenduma iz 1991, deli Skoplje i Beograd od istog pitanja: da li će evropski put do tada biti završen ili će jubileji i dalje biti glavni povod za bilans onoga što je urađeno, a onoga što tek predstoji.