Skoplje i Veles: 16 slučajeva groznice Zapadnog Nila

Broj potvrđenih slučajeva groznice Zapadnog Nila u Severnoj Makedoniji popeo se na 16, a ministar zdravlja Sašo Klekovski je jutros, u razgovoru za televiziju Kanal 5, prvi put precizno naveo gde su žarišta i šta je do sada urađeno na terenu. Većina obolelih dolazi iz dva regiona, skopskog i veleškog, a najviše pojedinačnih slučajeva na jednom mestu zabeleženo je u skopskom naselju Dračevo. Za Srbiju je to podatak o susedstvu, ne o sopstvenoj statistici, jer se radi o zemlji koja leži na istom letnjem putnom pravcu ka jugu.

Vlasti su reagovale vanrednim tretmanom, i to ciljano, oko adresa na kojima su pacijenti prijavljeni.

Sprovedeno je vanredno prskanje u radijusu od 200 metara oko domova svih registrovanih pacijenata.

Zaokruživanje kuće obolelog krugom od dve stotine metara nije proizvoljna mera nego pokušaj da se pogodi legalo komaraca koji se hrane u neposrednoj okolini, jer ta vrsta ne preleće velike razdaljine. U Dračevu, gde je koncentracija najveća, izabran je drugačiji način rada.

U Dračevu, gde ima pet potvrđenih slučajeva, sprovedeno je prskanje sa tla, što je efikasnije od prskanja iz vazduha.

Ministar je dodao da su, uporedo sa vanrednim tretmanom, obavljene i kontrole u Skoplju i drugim opštinama, kako bi se utvrdilo da li su lokalne samouprave ispoštovale unapred planirane datume redovnog prskanja protiv komaraca. Prema njegovim rečima, većina opština jeste poštovala kalendar. Time se težište sa reagovanja na pojedinačne slučajeve prebacuje na pitanje discipline lokalnih uprava, dakle na to da li je posao urađen pre nego što su se ljudi razboleli.

Kako se virus prenosi i šta znači 16 slučajeva

Klekovski je naglasio da se virus ne prenosi sa čoveka na čoveka, kao ni preko komarca koji je prethodno ubo zaraženu osobu. Jedini put prenosa je ubod zaraženog komarca, a rezervoar zaraze su divlje ptice, koje su prirodni domaćini virusa.

Ta biologija objašnjava zašto se mere svode na tretman staništa i zašto brojka od 16 potvrđenih slučajeva ne opisuje stvarnu rasprostranjenost virusa u prirodi:

• kod većine zaraženih bolest prolazi sa blagim simptomima
• kod manjeg broja pacijenata razvija se teža klinička slika, uključujući meningitis
• smrtni ishod je moguć, ali redak

Drugim rečima, potvrđeni slučajevi su uglavnom oni koji su završili u zdravstvenom sistemu i bili testirani, dok blage infekcije po pravilu ostaju neprijavljene.

Zašto ovo nije prvi put

Groznica Zapadnog Nila nije nova pojava u Severnoj Makedoniji. Ministar je podsetio da je najveći broj slučajeva u toj zemlji registrovan 2019. godine, što znači da se sadašnji talas meri prema već postojećoj domaćoj osnovi, a ne prema uvezenoj nepoznanici. Promenila se, međutim, geografija zaraze.

Ranije je veliki broj infekcija u Severnoj Makedoniji bio povezan sa odmorima u Grčkoj, gde je i ove sezone najviše slučajeva registrovano u regionu Atike. Pojava bolesti u Rumuniji i Hrvatskoj pokazuje da groznica Zapadnog Nila više nije karakteristična isključivo za mediteranske zemlje, nego se pomera ka kontinentalnom delu Evrope, uz reke, kanale i vlažna zemljišta gde se komarci razmnožavaju.

Za javno zdravlje u regionu to menja praktičnu računicu. Ako se izvor zaraze ranije tražio u putnoj istoriji pacijenta, sada se traži u krugu od nekoliko stotina metara oko njegove kuće, a odgovornost prelazi na komunalne službe i njihov raspored tretmana. Upravo zato je makedonsko ministarstvo, pored vanrednog prskanja, proveravalo i datume redovnih tretmana: sezona komaraca traje do jesenjeg zahlađenja, a naredni planirani krugovi prskanja padaju u avgust, dok je prenosilac još aktivan.