Helez traži ukidanje Republike Srpske, Beograd uzvratio
Ministar odbrane BiH Zukan Helez pozvao je na povlačenje potpisa sa sporazuma kojim je stvorena Republika Srpska, Beograd i Banjaluka oštro odgovorili uoči izbora 4. oktobra.
Ministar odbrane Bosne i Hercegovine Zukan Helez pozvao je međunarodnu zajednicu da povuče potpis sa sporazuma kojim je stvorena Republika Srpska, izjava koja se ne tiče samo Sarajeva i Banjaluke. Republika Srpska i Srbija imaju poseban Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama, dokument koji proizlazi direktno iz Dejtonskog mirovnog ugovora i koji je 2007. godine potvrdila i Skupština Srbije, pa svaki pokušaj da se ospori postojanje entiteta istovremeno dovodi u pitanje i taj bilateralni okvir Beograda i Banjaluke.
Komentarišući sahranu generala Ratka Mladića, Helez je za Nezavisne novine izjavio:
Pozivam međunarodnu zajednicu da povuče svoj potpis sa stvaranja ove genocidne paradržavne tvorevine, a mi znamo šta nam je činiti nakon toga.
Poziv na ukidanje entiteta zagarantovanog Dejtonskim sporazumom stigao je od člana Saveta ministara BiH zaduženog baš za odbranu, što je i naveo srpski šef diplomatije u svojoj reakciji.
Šta traži inicijativa 14 poslanika?
Helezova izjava stigla je dan pošto je iz Sarajeva, prema pisanju Novosti.rs, na više od 800 adresa u Evropi, Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji poslata inicijativa koju je potpisalo 14 bošnjačkih poslanika u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH. Inicijativa traži hitno preispitivanje i privremenu suspenziju Sporazuma o uspostavljanju specijalnih i paralelnih veza između Srbije i Republike Srpske, prvi put potpisanog 28. februara 1997. i ažuriranog 2006. godine. Portal Srpske novine je ranije pisao o samoj inicijativi u tekstu “Sarajevo: 14 poslanika traži suspenziju sporazuma sa RS”.
Sporazum se primenjuje od 15. decembra 2010, pokriva saradnju od privrede, planiranja i privatizacije, preko nauke, obrazovanja, kulture i sporta, do zdravstva, turizma, zaštite okoline i suzbijanja kriminala, a na njemu se zasnivaju i zajedničke sednice vlada Srbije i Republike Srpske, kao i Parlamentarni forum dva parlamenta.
Đurić: Srbija čvrsto brani Dejtonski sporazum
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić reagovao je na mreži X 10. septembra u 14.38, ocenivši Helezov poziv na ukidanje entiteta kao ozbiljnu pretnju ustavnom poretku i stabilnosti Bosne i Hercegovine.
“Srbija čvrsto brani Dejtonski mirovni sporazum u celini”, napisao je Đurić.
Na izjave iz Sarajeva odgovorila je i Željka Cvijanović, srpski član Predsedništva BiH. Oglasio se i ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savetu ministara BiH Staša Košarac, koji je podsetio da je Bosna i Hercegovina nastala Dejtonskim sporazumom, čiji je Srbija potpisnik i garant, i da Sporazum o specijalnim paralelnim odnosima Srpske i Srbije ima ustavni i dejtonski status, ne status koji bi sarajevska strana mogla jednostrano da menja.
Stevandić: Banjaluka neće pitati Sarajevo
Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić poručio je da Republika Srpska za specijalne i paralelne veze sa Srbijom sigurno neće tražiti dozvolu Sarajeva i Federacije BiH. Iz SNSD su se oglasili i Siniša Karan i Radovan Kovačević, koji su inicijativu o suspenziji specijalnih veza označili kao novi napad na Srbe.
Dodik iz Bijeljine, tri nedelje pred izbore
Lider SNSD Milorad Dodik održao je 10. septembra predizborni skup u Bijeljini, uoči opštih izbora u Bosni i Hercegovini zakazanih za 4. oktobar. Pozvao je srpski narod da Bosnu i Hercegovinu ne naziva punim imenom države, a povodom pritiska iz Sarajeva poručio je da nikakav akt, a kamoli inicijativa, ne može srušiti veze Republike Srpske i Srbije.
“To će nas samo naterati još više da se povežemo”, rekao je Dodik novinarima.
Na skupu je najavio i izborni tim SNSD za jesenje izbore: aktuelni premijer Republike Srpske Savo Minić kandidat je stranke za predsednika Republike Srpske, dok Željka Cvijanović ponovo ide na mesto srpskog člana Predsedništva BiH. Time Minić, koji Vladu Srpske vodi u tekućem mandatu, menja funkciju i prelazi na čelno mesto entiteta čije potpisnike Helez sada traži da se povuku.
Razmena optužbi između Sarajeva, Beograda i Banjaluke tako dolazi u samu izbornu kampanju, tri nedelje pred 4. oktobar, kada Republika Srpska bira i novog predsednika. Inicijativa 14 poslanika za sada nema formalni odgovor nijedne adrese kojoj je upućena, a hoće li je neko od Brisela do Vašingtona i pretvoriti u konkretan potez, zavisiće i od ishoda tih izbora.
