Kontinental navodno dovela Lasivitu i Blera u Banjaluku

Prvi put je imenovana firma preko koje su Kris Lasivita i Džejms Bler, političko-izborni savetnici američkog predsednika Donalda Trampa, stigli u Banjaluku uoči opštih izbora u Bosni i Hercegovini 4. oktobra, a uz to su objavljeni i iznosi koje je Vlada Republike Srpske platila za lobiranje u Vašingtonu. Za region, pa i za Srbiju, pitanje je ko u američkoj prestonici zastupa vlast u Banjaluci i koliko to košta.

Vašingtonska lobistička i pravna firma Kontinental (Continental Strategy) pomogla je da Lasivita i Bler doputuju u Banjaluku, piše američki portal Semafor pozivajući se na tri izvora upoznata sa putovanjem. Do posete je došlo pošto se Lasiviti javio Aleks Garsija, bivši saradnik Trampove kampanje koji je danas u Kontinentalu. Dvojica savetnika ostala su u Banjaluci 48 sati. Ranije smo pisali o njihovom savetovanju Vlade Srpske uoči izbora, a sada se vidi i ko je put organizovao.

Šta su Lasivita i Bler radili u Banjaluci?

O svrsi posete izvori se razilaze. Prema jednom sagovorniku Semafora, savetovali su Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i njegovog lidera Milorada Dodika. Više izvora istog portala tvrdi drugačije: angažman se ticao izbornog integriteta, novih glasačkih listića i opreme kompanije Smartmatik, a ne političke strategije.

Portparol Kontinentala nije izričito ni potvrdio ni demantovao da je firma pomogla putovanje. Rekao je da je Garsija bio jedini zaposleni firme u Republici Srpskoj na dan izbora i jedini koji je u ime Srpske lobirao kod američke vlade.

Dolazak je prvi objavio Njujork tajms, nakon čega su se u Republikanskoj stranci javile kritike da Trampovi savetnici nekoliko nedelja pred američke međuizbore nisu dovoljno posvećeni domaćoj kampanji. Tramp je u sredu javno izrazio nezadovoljstvo putovanjem. Dvoje izvora Semafora kaže da u privatnim razgovorima nije bio naročito oštar, a dva izvora navode da su on i Bler razgovarali telefonom, što je jedan od njih opisao kao „dobar” razgovor.

Šta pokazuje registar FARA?

Vlada Republike Srpske upisana je kao klijent Kontinentala u američkom registru stranih agenata (FARA) 16. februara 2026. Ugovor predviđa 35.000 dolara mesečno, a firma treba da organizuje sastanke i razgovore i uspostavlja odnose sa ključnim akterima u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti Sjedinjenih Država.

Prema dva polugodišnja izveštaja, do kraja avgusta isplaćeno je ukupno 238.750 dolara: 28.750 dolara 26. februara i šest uplata po 35.000 dolara između aprila i avgusta. Sve uplate vode se kao konsultantske usluge. Izveštaj za period do kraja februara opisuje aktivnosti kao razgovore o istoriji i političkoj klimi u regionu, bez „političkih aktivnosti”. U avgustovskom izveštaju istom opisu dodata su ulaganja u kritične minerale i resurse, a aktivnosti su prvi put prijavljene kao politička aktivnost.

Prijavljeno je pet ličnih sastanaka, svi sa istom svrhom, „izgradnja odnosa SAD-a i RS”:

• 3. maja i 7. juna sa Vokerom Baretom, savetnikom u Beloj kući
• 22. juna sa Džarodom Ejdženom iz Nacionalnog saveta za energetsku dominaciju
• 15. jula i 5. avgusta sa Ričardom Voltersom, višim savetnikom

Za Srpsku pored Garsije radi i Karlos Truhiljo, osnivač firme. Obojica su u izveštajima vezani za Srpsku od 11. februara 2026. Zvaničnik Bele kuće potvrdio je Semaforu da je Garsija organizovao i nedavni sastanak šefice Trampovog kabineta Suzi Vajls sa članicom Predsedništva BiH Željkom Cvijanović. U Kontinentalu radi i Kejti Vajls, ćerka Suzi Vajls. Firma kaže da je ona u avgustu bila u Srpskoj zbog studije izvodljivosti za jednu američku kompaniju.

Objavljeni iznosi pokrivaju period do 31. avgusta, pa poseta s početka oktobra u njima nije. Koliko je plaćeno u tom razdoblju, pokazaće sledeći polugodišnji izveštaj Kontinentala, za koji datum nije naveden. Semafor navodi i da je Vlada Srpske od Trampove inauguracije potpisala lobističke ugovore vredne najmanje devet miliona dolara.

Šta traži Društvo za ugrožene narode?

Društvo za ugrožene narode (GfbV) pozvalo je 9. oktobra Evropsku uniju i njene članice da uvedu ciljane sankcije Dodiku i njegovom okruženju i da ispitaju veze ljudi bliskih Trampu sa vlašću u Srpskoj. U saopštenju se poziva na izveštaje američkih medija prema kojima su Lasivita i Bler pred izbore navodno dobili po nekoliko stotina hiljada dolara, preko advokatske kancelarije iz Vašingtona koju je angažovala Vlada Srpske.

Direktorka Društva u BiH Belma Zulčić poručila je u saopštenju:

„EU ne smije zanemariti da bliski Trumpovi politički savjetnici rade za Vladu Republike Srpske i da Dodik Trumpu pripisuje zasluge za izborni uspjeh svoje stranke. Mora nedvosmisleno poručiti da suverenitet, teritorijalni integritet i ustavni poredak Bosne i Hercegovine ne smiju biti predmet političkih dogovora ili ekonomskih interesa.”

Uz to je dodala: „Evropska unija mora iz ovih veza izvući zaključke i svoju politiku prema Bosni i Hercegovini oblikovati nezavisno od Washingtona.” Njen zahtev je konkretan: „Sada su potrebne ciljane sankcije EU i dosljedna provjera evropskih finansijskih i investicijskih odnosa.”

Američke sankcije Dodiku i povezanim osobama i kompanijama ukinute su 29. oktobra 2025, što potvrđuje objava američkog Ureda za kontrolu strane imovine (OFAC). Mere su, prema Društvu, uvele Velika Britanija, Nemačka i Austrija, dok sankcije EU nisu uvedene. Ako zajednička odluka bude blokirana, organizacija traži da Nemačka i druge članice koordiniraju i prošire nacionalne mere.

Društvo posebno izdvaja planiranu Južnu gasnu interkonekciju, vrednu oko 1,7 milijardi dolara prema proceni iz saopštenja. Ključnu ulogu u projektu, kako navodi, trebalo bi da ima američka kompanija AAFS Infrastructure & Energy, koju vode Džozef Flin, brat bivšeg Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina, i Trampov bivši advokat Džesi Binal. Organizacija prenosi i optužbe demokratskih članova američkog Predstavničkog doma da je Trampova administracija politički uticaj koristila u korist te kompanije, kao i da je Majkl Flin 2025. bio plaćeni lobista Srpske.