Grlić Radman: izbori u BiH da isprave nepravdu Hrvatima
Hrvatski ministar Gordan Grlić Radman poručio je u Jajcu, pred izbore u BiH 4. oktobra, da očekuje da glasanje ispravi nepravdu prema Hrvatima, pitanje bitno i za srpsko predstavništvo u BiH.
Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman poručio je u nedelju, 13. septembra, u bosanskom gradu Jajcu da Zagreb očekuje da će predstojeći opšti izbori u Bosni i Hercegovini “ispraviti nepravdu” prema tamošnjim Hrvatima. Izjava stiže tri nedelje pred glasanje zakazano za 4. oktobar i otvara pitanje koje prevazilazi hrvatsko-bošnjački odnos: pitanje legitimiteta celog sistema izbora Predsedništva Bosne i Hercegovine, sistema po kome i srpski narod, preko entiteta Republika Srpska, bira svog predstavnika po istoj dejtonskoj logici koju je Zagreb sada javno doveo u pitanje.
Grlić Radman je u Jajce došao kao izaslanik premijera Andreja Plenkovića, na obeležavanje 31. godišnjice oslobođenja grada u vojno-redarstvenoj akciji “Maestral”, sprovedenoj 13. septembra 1995. godine. Hrvatski ministar je tom prilikom ponovio da Zagreb i dalje otvoreno podržava kandidaturu Darijane Filipović, potpredsednice HDZ-a BiH, za hrvatskog člana Predsedništva BiH.
“Mi govorimo o miru koji je konačno implementiran u Dejtonskom sporazumu koji je trebao doneti ravnopravnost sva tri konstitutivna naroda. Očekujemo da se ispravi ta nepravda u praksi koja se događala. Nadamo se da će ona biti ispravljena sada na ovim predstojećim izborima”, rekao je Grlić Radman za medije u Jajcu.
Tri kandidata za hrvatsko mesto u Predsedništvu
Na izborima 4. oktobra za hrvatskog člana Predsedništva BiH nadmeće se troje kandidata. Uz Darijanu Filipović, koju pored HDZ-a BiH podržavaju i stranke okupljene u Hrvatskom narodnom saboru, kandidaturu je podnela i takozvana hrvatska oporbena petorka, koalicija pet stranaka koja je za svog kandidata odredila Zdenka Lučića, penzionisanog brigadnog generala i pravnika iz Ljubuškog. Treći kandidat je Slaven Kovačević, koga je istakla Demokratska fronta na čelu sa Željkom Komšićem.
Komšić je upravo razlog zbog kog hrvatski zvaničnici godinama govore o “nepravdi”: u četiri navrata je za hrvatskog člana Predsedništva BiH biran glasovima pretežno bošnjačkih birača, mimo volje većine hrvatskih birača, a slična situacija se ponavlja i pri izboru izaslanika u hrvatski klub Doma naroda, i na nivou Federacije BiH i na nivou države. Kovačević, prema oceni hrvatskih medija, sledi istu političku matricu kao i Komšić i računa na podršku van hrvatskog biračkog tela.
Grlić Radman je ponovio da Hrvatska u Predsedništvu želi da vidi politički odgovorne ljude zrelog karaktera, sa iskustvom, znanjem i kontinuitetom, a građane, i posebno hrvatske birače, pozvao je da izađu na glasanje.
“Nadam se uspjehu na izborima, ali bitno je isto tako da svi građani i svi Hrvati izađu na izbore”, poručio je.
Zašto se izbori u BiH prate i u Beogradu
Iako se izjava hrvatskog ministra odnosi isključivo na izbor hrvatskog predstavnika, ona otvara širu raspravu o pravičnosti izborne formule Predsedništva BiH, formule koja jednako određuje i kako se bira srpski član iz Republike Srpske. Svaki argument da entitetske i bošnjačke većine mogu da nadglasaju izbornu volju jednog konstitutivnog naroda, u ovom slučaju hrvatskog, otvara presedan koji se u Banjaluci i Beogradu prati sa jednakom pažnjom kad god se tiče srpskog predstavništva u zajedničkim institucijama BiH. Predsednički izbori 4. oktobra tako neće biti samo unutrašnje pitanje bosanskohercegovačkih Hrvata, nego i test koliko dejtonska arhitektura, na kojoj počiva i status Republike Srpske, i dalje funkcioniše onako kako je zamišljena 1995. godine.
Jajce, simbol koji povezuje vojnu i izbornu priču
Grlić Radman je u Jajcu istakao i značaj same akcije “Maestral”, u kojoj su Hrvatska vojska i Hrvatsko vijeće obrane, uz dejstva Armije BiH na drugim pravcima, 13. septembra 1995. oslobodili Jajce, Drvar, Šipovo, Bosansko Grahovo i Glamoč, kao i planinske prevoje Oštrelj i Mlinište, ukupno više od hiljadu kvadratnih kilometara teritorije. U operaciji je poginulo 74 hrvatska vojnika, a 226 je ranjeno. Nakon “Maestrala” usledio je “Južni potez”, u kom su hrvatske snage i Hrvatsko vijeće odbrane zauzele Mrkonjić Grad i stigle nadomak Banjaluke, čime su, kako se u Zagrebu i danas ocenjuje, bitno promenjeni odnosi snaga na bojištu i stvoreni uslovi koji su srpsku stranu primorali na mirovne pregovore u Dejtonu.
Ta veza između vojne prošlosti i izborne sadašnjosti nije slučajna u govoru hrvatskog ministra. Godišnjica “Maestrala” u hrvatskom političkom narativu služi kao podsetnik na cenu koju su hrvatske snage platile za teritorijalne dobitke koji su, tvrdi Zagreb, kasnije nedovoljno preneti u političku ravnopravnost Hrvata u posleratnoj Bosni i Hercegovini.
Opšti izbori u BiH održaće se 4. oktobra, a rezultat glasanja za hrvatskog člana Predsedništva pokazaće da li će se, po rečima Grlić Radmana, nepravda koju hrvatska diplomatija godinama ističe stvarno odraziti u drugačijem ishodu nego u prethodna četiri izborna ciklusa.
