Ruski dron pogodio voz Kijev-Varšava kod Poljske
Ruski dron pogodio lokomotivu voza Kijev-Varšava dva kilometra od granice s Poljskom, deo je napada od skoro 500 dronova na zapad Ukrajine. Kijev traži pune sankcije, Varšava pojačala odbranu.
Poziv na pune sankcije Rusiji, koji je posle napada na prugu Kijev-Varšava uputio ukrajinski ministar spoljnih poslova, tiče se posredno i Srbije, jedine zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji koja do sada nije uvela sankcije Moskvi. Dron je u nedelju, 13. septembra, ujutru pogodio lokomotivu putničkog voza koji je saobraćao ka Varšavi, u Volinjskoj oblasti, svega dva kilometra od granice sa Poljskom, članicom i Evropske unije i NATO-a, kod graničnog prelaza Jagodin-Dorohusk.
Šta se dogodilo kod granice
U vozu je, prema poljskom prevozniku PKP Intercity, bilo 206 putnika. Nijedan nije povređen, niti je bilo povređenih na poljskoj strani granice. Ukrajinska državna železnica, Ukrzaliznycja, saopštila je da je nadzorni tim unapred upozorio posadu na opasnost. “Nadzorni tim je unapred upozorio posadu voza na pretnju”, navela je kompanija u saopštenju. PKP Intercity je potvrdio da je voz kasnio više od šest sati, a da je posle graničnih provera nastavio put ka Varšavi.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da je Moskva pogodila lokomotivu namerno.
“Sve neophodne službe rade u blizini poljsko-ukrajinske granice u Volinjskoj oblasti, gde su Rusi namerno spalili lokomotivu voza i oštetili benzinsku pumpu u napadu dronom.”
Zelenski je dodao da Ukrajina svakodnevno brani Evropu od širenja ruske agresije. Prema portparolki carinske službe u Volinju Valentini Černiš, posle napada je izbio požar na obližnjoj benzinskoj pumpi, a zapalilo se i nekoliko teretnih kamiona na prelazu. Poljski izvori navode i da je kamion pogođen oko 800 metara od samog prelaza. Granični prelaz je tokom vazdušne uzbune privremeno zatvoren, a potom je saobraćaj vraćen u normalu. Poljska nije zabeležila povredu sopstvenog vazdušnog prostora, ali je aktivirala sisteme odbrane i izviđanja.
Nastavak istog napada, ne novi dan
Napad na voz nije bio zaseban događaj narednog dana, kako bi se iz same hronologije moglo pomisliti, nego deo istog, kontinuiranog noćnog napada koji je počeo uveče 12. septembra, kada je Rusija lansirala oko 500 dronova i raketa na Volinjsku i Rivnensku oblast na zapadu Ukrajine. Lokomotiva je pogođena nekoliko sati kasnije, u ranim jutarnjim satima 13. septembra, tokom istog talasa napada, a ne u posebnom naknadnom udaru.
Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da je Rusija te noći lansirala 453 drona tipa Šahed i Gerbera, uključujući mlazne Šahede i mamce Parodija, kao i rakete S8000 Banderol. Ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila je 405 dronova i šest raketa, pogoci su zabeleženi na 13 lokacija, a delovi oborenih letelica pali su na još sedam mesta. U samoj Volinjskoj oblasti dronovi su, prema regionalnom guverneru Romanu Romanjuku, ranili najmanje petoro ljudi u protekla 24 sata.
Zašto se broj žrtava razlikuje
Izveštaji o ukupnom broju žrtava napada širom Ukrajine tog dana se razlikuju. Portal Kyiv Independent navodi da je poginulo šestoro civila i 43 povređeno u celoj zemlji: troje poginulih i 11 povređenih u Donjeckoj oblasti, jedan poginuli i troje povređenih u Černihivskoj oblasti, jedan poginuli i devetoro povređenih u Hersonskoj oblasti, dok je u Mikolajivskoj oblasti poginula žena od 71 godine. Agencija TRT World, s druge strane, piše da su najmanje dvoje civila poginuli u napadima tog dana, bez detaljnog regionalnog rasčlanjivanja.
Sankcije i odbrana kao odgovor
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha napad je nazvao pretnjom celoj Evropi. “Ovo je Putinov teror koji ‘kuca’ direktno na vrata Evropske unije i NATO”, napisao je Sibiha na mreži X.
“Ruski varvari su vam pred kapijom, dragi partneri. Delujte odmah: bacite punu težinu svojih sankcija na Putinov agresivni režim. Potpuni trgovinski embargo. Potpune zabrane ulaska. Potpune sankcije vojno-industrijskom kompleksu.”
Poljski ministar unutrašnjih poslova Marcin Kjervinjski poručio je da Varšava situaciju prati bez predaha. “Ove događaje shvatamo sa najvećom ozbiljnošću. Situacija se neprekidno prati”, rekao je Kjervinjski, dodajući da je “Rusija neprijatelj slobodnog sveta”. Zamenik ministra odbrane Cezari Tomčik povezao je napad sa vojnom pomoći Kijevu: “Svaka uništena raketa i svaki oboren dron u Ukrajini je pretnja koja ne leti dalje.”
Region i Srbija
Napad stiže nedelju dana posle posete američkih izaslanika Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera Moskvi i Kijevu, u pokušaju da se oživi razgovor o okončanju rata koji Vašington vodi. Nedelju dana ranije, ruske snage su gađale benzinske pumpe u Kijevu, u napadu u kom je poginulo dvoje ljudi, o čemu smo tada pisali.
Za Beograd je poruka dvostruka. S jedne strane, dron koji pada dva kilometra od granice članice EU i NATO potvrđuje da rat sve češće dodiruje samu ivicu Unije kojoj Srbija teži da se pridruži. S druge strane, poziv Kijeva na pune sankcije vojno-industrijskom kompleksu Rusije ponovo stavlja na sto pitanje koje Brisel već godinama upućuje srpskoj vladi: da li će se, i kada, Beograd uskladiti sa sankcionim režimom koji ostatak zemalja kandidata već primenjuje. Odgovor na to, kao i dalji koraci Brisela povodom napada kod Jagodina, tek se očekuju u narednim danima.
