Cvijanović upozorila OEBS pred izbore u BiH 4. oktobra

Srpska članica i predsedavajuća Predsedništva Bosne i Hercegovine Željka Cvijanović sastala se danas u Banjaluci sa šeficom Izborne posmatračke misije OEBS Tanom de Zuluetom, mesec i po dana pred opšte izbore u BiH zakazane za 4. oktobar. Za Beograd i za srpski narod u Republici Srpskoj razgovor nosi konkretnu težinu jer Cvijanović u tripartitnom Predsedništvu BiH predstavlja baš srpski narod, a način na koji će izbori biti sprovedeni direktno utiče na to koliko će glas Republike Srpske biti čujan u Sarajevu u narednom mandatu.

Cvijanović je u razgovoru ukazala na ozbiljne primedbe u vezi sa načinom i trenutkom uvođenja novih tehnologija u izborni proces, imajući u vidu da se njihova primena uvodi baš u izbornoj godini, kada je izborni proces već u toku. Prema njenim rečima, to otvara pitanja zakonitosti, transparentnosti, spremnosti izborne administracije i zaštite tajnosti glasa.

“Tehnološka rješenja ne mogu biti sama sebi cilj niti smiju ugroziti osnovne izborne principe”, rekla je Cvijanović posle sastanka sa šeficom misije OEBS.

Srpska članica Predsedništva je dodala da podržava modernizaciju izbornog procesa, ali da ona ne sme da ide na štetu tajnosti glasa, mogućnosti provere izbornog postupka i zaštite slobodno izražene volje birača.

Opšti izbori 4. oktobra u Republici Srpskoj biraju predsednika, dva potpredsednika i poslanike Narodne skupštine, dok se u deset kantona Federacije BiH biraju poslanici kantonalnih skupština. U Centralnom biračkom spisku upisano je 3.414.364 birača, od kojih je 48.074 registrovano za glasanje izvan BiH, poštom ili preko diplomatsko-konzularnih predstavništava. Za različite nivoe vlasti nadmeće se 75 političkih stranaka, 29 koalicija i četiri nezavisna kandidata, uz izborni prag od tri odsto.

Dijaspora je, uprkos svemu, ostala na marginama ovog izbornog ciklusa. Prema podacima Ministarstva za ljudska prava i izbeglice BiH, izvan zemlje živi 1.677.177 osoba rođenih u BiH, a kada se uključe druga i treća generacija, broj ljudi poreklom iz BiH u svetu procenjuje se na oko dva miliona. Naspram te brojke, 48.074 registrovanih birača u dijaspori govori o tome koliko slabo je iskorišćen politički potencijal koji BiH ima van svojih granica.

Zašto se to sada dešava

Uvođenje novih tehnologija u izborni proces prati i šira ocena Evropske unije da se od institucija u Sarajevu, i posle 4. oktobra, očekuju konkretni rezultati u pristupnim pregovorima. Evropski savet je već u martu 2024. dao zeleno svetlo za otvaranje pregovora i pozvao Evropsku komisiju da pripremi pregovarački okvir, pa se sposobnost nove vlasti da sprovede reforme posmatra kao test i za samu evropsku perspektivu BiH. Upravo u tom kontekstu Cvijanovićeva primedba dobija dodatnu težinu: ona ne dovodi u pitanje modernizaciju kao takvu, nego trenutak i način na koji je sprovedena, usred izborne godine i bez vremena da se administracija na nju pripremi.

Za Republiku Srpsku pitanje pouzdanosti izbornog procesa je posebno osetljivo, jer svaka sumnja u tehnologiju glasanja ili u tajnost glasa direktno pogađa poverenje birača u srpskim sredinama, od Banjaluke do Bijeljine, u legitimitet institucija BiH. Cvijanovićeva poruka misiji OEBS, da modernizacija ne može biti sama sebi cilj, nije samo tehnička primedba, nego i politički signal upućen međunarodnoj zajednici uoči izbora u kojima se, prema analizama koje prate izborni proces, ne odlučuje samo ko će pobediti, nego i da li će BiH nakon 4. oktobra dobiti vlast sposobnu da sprovede reforme koje traži Brisel.

Šefica posmatračke misije OEBS Tana de Zulueta nastavlja pripreme za praćenje izbora u narednim nedeljama, a konačnu ocenu o sprovođenju novih tehnologija i o poštovanju izbornih principa njena misija će dati tek posle 4. oktobra, kada budu poznati i prvi rezultati glasanja.