UN misija: SAD odgovorne za ratni zločin u napadu na Minab

Nezavisna međunarodna misija Ujedinjenih nacija za utvrđivanje činjenica o Iranu objavila je danas, u četvrtak 17. septembra, izveštaj u kome po prvi put jedno telo UN nalazi razumne osnove da su Sjedinjene Američke Države počinile ratni zločin u ratu sa Iranom. Isti izveštaj, u istom dahu, iranskoj teokratskoj vlasti pripisuje zločine protiv čovečnosti počinjene nad sopstvenim građanima. Za multilateralni sistem koji se već mesecima trudi da rat pretvori u nešto što liči na pravni proces, ovo je prvi dokument koji obe strane sukoba stavlja pred isti standard odgovornosti.

Misiju je 2022. osnovao Savet UN za ljudska prava, telo sa sedištem u Ženevi u kome je zastupljeno 47 zemalja članica, a predvodi je bangladeška pravnica Sara Hosein. Izveštaj je zasnovan na intervjuima sa 73 osobe unutar i van Irana, satelitskim snimcima, fotografskim i video materijalom, kao i podacima organizacija koje misija ocenjuje kao verodostojne. Nalazi će biti predstavljeni Savetu za ljudska prava u ponedeljak.

Šta se dogodilo 28. februara

Misija je utvrdila razumne osnove da su Sjedinjene Države izvele dva udara 28. februara, prvog dana američko izraelskih napada na Iran, i da oba predstavljaju ratni zločin neselektivnog napada. Prvi je pogodio osnovnu školu Šadžare Tajebe u Minabu na jugu Irana, raketama tipa Tomahavk. Iranski državni mediji tvrde da je u tom udaru poginulo 168 ljudi, uglavnom dece.

Ovde se izvori razilaze u tome koliko je pouzdano utvrđeno da je baš raketa pogodila zgradu škole. Agencija Asošijeted pres, prema sopstvenoj istrazi, piše da je „bar jedna američka raketa” pogodila školu Šadžare Tajebe, ali dodaje da konačnog obračuna dešavanja i dalje nema. Enbisi njuz, pozivajući se na sopstveno izveštavanje, navodi da je američka municija „verovatno” pogodila školu. Misija UN u svom izveštaju ide dalje od obe redakcije i zaključuje da zgrada škole „nije bila greška ni kolateralna šteta napada” na susedni kompleks Revolucionarne garde, nego da je bila namerna meta udara.

„Nakon napada Sjedinjenih Država i Izraela 28. februara, misija je našla razumne osnove da veruje da su Sjedinjene Države počinile ratni zločin izvođenjem neselektivnih napada koji su doveli do gubitka života ili povređivanja civila, odnosno oštećenja civilnih objekata”, navodi se u izjavi misije.

Drugi udar, izveden preciznim raketama koje su rasule volframove kuglice, pogodio je sportski kompleks i stambenu zonu u gradu Lamerdu, takođe 28. februara. Prema nalazima misije, tamo je poginulo 22 civila, muškaraca i žena. Američka Centralna komanda (CENTCOM) do sada je odbacivala odgovornost za udar na Lamerd. U oba napada zajedno, prema izveštaju, stradalo je najmanje 178 civila, među njima žene i deca.

Bela kuća, Stejt department i Pentagon nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar. Trampova administracija do sada nije preuzela odgovornost, niti je objavila nalaze sopstvene istrage koju je Pentagon otvorio povodom udara na školu u Minabu.

Zločini protiv čovečnosti u gušenju protesta

Drugi deo izveštaja odnosi se na gušenje protesta koji su u Iranu počeli krajem decembra 2025. Misija je zaključila da su ubistva, mučenja, proizvoljna hapšenja i prisilni nestanci koje su iranske bezbednosne snage sprovele u poslednje dve godine dostigla, kako stoji u izveštaju, „zapanjujuće razmere”, i da mnoga od tih kršenja predstavljaju zločine protiv čovečnosti.

„Izveštaj je zaključio da mnoga od ovih teških kršenja predstavljaju zločine protiv čovečnosti, uključujući ubistvo, zatvaranje, mučenje i druga nehumana dela počinjena u okviru rasprostranjenog i sistematskog napada na civile”, navodi se u saopštenju misije.

Prema podacima koje navodi misija, iranske snage bezbednosti su otvarale vatru automatskim oružjem po okupljenim ljudima, tukle demonstrante i hapsile zdravstvene radnike. Pritvorenici su, prema izveštaju, bili izloženi torturi i lišeni pravnog zastupanja, dok su njihove porodice ostajale bez ikakvih informacija o njihovom mestu boravka. Teheran je, dodaje misija, u istom periodu pojačao primenu smrtne kazne, a više od 70 osoba, među njima pet žena i tri dečaka, prema navodima misije i dalje su suočeni sa „neposrednim rizikom” od pogubljenja.

Zvaničan iranski bilans gušenja protesta iznosi 3.038 ubijenih i 25.000 povređenih, ali misija ocenjuje da su stvarne brojke verovatno znatno veće. Iranska vlada, dodaje se u izveštaju, nije odgovorila na oko 36 zahteva misije za dostavljanje informacija. Teheran odbacuje optužbe i krivicu za nasilje pripisuje teroristima i izgrednicima koje, prema sopstvenim tvrdnjama, podržava inostranstvo.

Šta sledi

Izveštaj nije pravno obavezujući, ali se nadovezuje na već postojeću međunarodnu dokumentaciju o zločinima počinjenim tokom rata u Iranu i, kako navode njegovi autori, mogao bi se naći u osnovi budućih pokušaja da se odgovornost utvrdi pred međunarodnim sudovima. Misija je pozvala i Sjedinjene Države i Iran da obustave sva kršenja i zločine i da žrtvama obezbede „puna obeštećenja”.

Portal Srpske Novine je ranije pisao o glasanju u Predstavničkom domu Kongresa SAD za okončanje rata sa Iranom, kada je predsednik Tramp poručio da Teheran želi dogovor, dok je iranska strana i dalje insistirala na sopstvenim uslovima. Sada, mesecima posle tog glasanja, isti rat prvi put dobija i formalnu ocenu tela Ujedinjenih nacija, dok Vašington na tu ocenu još uvek nije odgovorio.

Nalazi misije biće predstavljeni Savetu UN za ljudska prava u Ženevi u ponedeljak, kada će 47 zemalja članica dobiti priliku da se izjasne o dokumentu koji Sjedinjenim Državama i Iranu, po prvi put u istom izveštaju, pripisuje odgovornost za zločine počinjene u istom ratu.