Kijev: pogođene sve tri toplane, 600.000 ljudi bez struje

Rusija je u noći između 13. i 14. oktobra na energetiku i kritičnu infrastrukturu Kijeva, Kijevske oblasti i Harkova ispalila 39 balističkih raketa i više od 120 dronova, a premijer Ukrajine Serhij Korecki saopštio je da su napadnute sve tri kijevske kombinovane toplane i elektrane. Prema predsedniku Volodimiru Zelenskom, najmanje 600.000 ljudi ostalo je bez struje. Udar je došao tri dana pošto je američki predsednik Donald Tramp u nedelju, 11. oktobra, objavio da su Moskva i Kijev pristali na energetsko primirje, a ukrajinska strana tvrdi da ga je sama poštovala: Zelenski kaže da Ukrajina u dva dana od Trampove objave nije gađala ruske rafinerije ni energetski sektor uopšte.

Ranije smo pisali o Zelenskijevoj optužbi da Rusija krši to primirje. Noćašnji napad na prestonicu prati i okolnost koju Kijev ističe uz same rakete: upozorenje partnera, kaže se, nije stiglo.

Šta je tačno pogođeno?

Napad je počeo u utorak uveče, 13. oktobra, a trajao je do jutra u sredu. Premijer Korecki je na Telegramu naveo da su meta bili objekti elektroenergetskog sistema:

„Mete ruskih balističkih raketa bili su objekti elektroenergetskog sistema u Kijevu, Harkovu i oblasti.”

Pored tri toplane, pogođeni su i objekti u Kijevskoj oblasti koji strujom snabdevaju prestonicu i centralne regione. Zelenski navodi štetu na 26 energetskih postrojenja i četiri naftno-gasna objekta. U jutarnjim satima su sve tri linije kijevskog metroa privremeno stale, a zbog isključenja jedne crpne stanice pao je pritisak vode u Pečerskom rejonu. Novinari Kyiv Independenta zabeležili su više od deset eksplozija između 4.45 i 6.45 ujutru.

Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo javlja da je neutralisalo četiri balističke rakete i 115 dronova.

Koliko je poginulih i povređenih?

Brojke se razlikuju u zavisnosti od toga koji se izvor čita. Kasno uveče 13. oktobra raketa je pogodila devetospratnicu u Desnjanskom rejonu i izazvala veliki požar. Prema kijevskoj policiji, u toj zgradi su poginule najmanje tri žene, a još dvoje ljudi je poginulo u Golosijivskom rejonu.

• Kyiv Independent, pozivajući se na policiju, navodi 5 mrtvih i 25 povređenih, među njima devojčicu od sedam godina.
• Asošijeted pres, takođe prema kijevskoj policiji, navodi 5 mrtvih i 36 povređenih.
• Ranija objava portala United24 pominjala je 3 mrtva i 22 povređena.

Gradonačelnik Vitalij Klička rekao je da je 16 ljudi hospitalizovano, od kojih je četvoro u teškom stanju. Stanovnik zgrade koji se predstavio kao Maksim ispričao je Kyiv Independentu da je on sa partnerkom morao da se skloni u hodnik pošto su od obližnje eksplozije popucali prozori: „Sve je bilo vrlo brzo. Nismo ni shvatili šta se dešava.”

Upozorenje koje nije stiglo

Najteže političko pitanje noći nije broj raketa nego ono što pre njih nije stiglo. Savetnik predsednika Dmitro Litvin rekao je novinarima da saveznici rano upozorenje na lansiranja nisu dali ni drugi dan zaredom, što je, kako je naveo, neuobičajeno. Ratno vazduhoplovstvo je u saopštenju navelo da nikakve informacije od partnera o lansiranjima sa neprijateljske teritorije nisu primljene ni 12. ni 13. oktobra. Portparol vazduhoplovstva Jurij Ignat dodao je da partneri nisu upozorili na prvi talas, ali jesu na sledeća tri. Zelenski je potvrdio da upozorenja nije bilo:

„Naš sistem je otkrio ove rakete gotovo tek kad su se približavale Kijevu.”

Tramp tvrdi da SAD nisu prekinule razmenu obaveštajnih podataka sa Ukrajinom, a poslanik iz odbora za odbranu ukrajinskog parlamenta, koji nije hteo da bude imenovan, rekao je za Asošijeted pres da razmena sa međunarodnim partnerima nije stala. Kyiv Independent je pak pisao da su, prema njegovim izvorima, američki zvaničnici pretili ukrajinskim vojnim i vladinim rukovodiocima obustavom razmene obaveštajnih podataka i programa PURL, kako bi zaštitili ruske rafinerije. „Zvali su sve vrhovne vojne zvaničnike sa pretnjama”, rekao je za taj list jedan ukrajinski zvaničnik.

Tramp je 13. oktobra, upitan od novinara, odbio da kaže da je Rusija prekršila primirje. Kremlj ga nije ni potvrdio: portparol ističe samo da kontakti traju.

Starlink, London i ruska strana

Savetnik predsednika Zelenskog Serhij Beskrestnov objavio je na Telegramu da je kompanija SpaKseks preko noći ograničila brzinu Starlink terminala na ukrajinskim dronovima, koji se oslanjaju na tu vezu za upravljanje u letu. Označio je to kao politički motivisan potez:

„Očigledno je da ovaj potez ne može biti slučajnost i povezan je sa trenutnom političkom situacijom.”

SpaKseks nije odmah odgovorio.

Zelenski je trebalo da u sredu stigne u London na razgovore sa britanskim premijerom Endijem Bernamom. Britanska vlada je najavila paket protivvazdušne odbrane vredan 45 miliona funti, oko 60 miliona dolara. Bernam je uoči posete poručio:

„Moja poruka ukrajinskom narodu ne može biti jasnija, uz vas smo koliko god bude trebalo.”

Zelenski je na društvenim mrežama zatražio odgovor sveta: „Rusija je proćerdala priliku za deeskalaciju i jasno je izabrala da nastavi svoj sumanuti rat istrebljenja.” Napad je, rekao je, bio „potpuno namerno izveden i demonstrativan po razmerama”.

Rusko ministarstvo odbrane tvrdi da je pogodilo šest elektrana u Kijevu, Kijevskoj oblasti i Harkovu i da je preko noći oborilo 902 ukrajinska drona. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin navodi da je ka Moskovskoj oblasti letelo 493 drona, od kojih je 180 presretnuto u blizini prestonice, bez štete i žrtava. U Saratovskoj oblasti, prema guverneru Romanu Busarginu, poginula je jedna osoba i oštećeno je više stambenih zgrada, a Sberbanka je potvrdila napad na svoj data centar u Saratovu.