Kijev šesti dan napada: 12 mrtvih, šestoro železničara
Balistička raketa je pogodila depo Ukrajinskih železnica u šestom uzastopnom danu ruskih napada na Kijev, a bilans žrtava se, prema izvorima, kreće između 12 i 19 poginulih širom prestonice i okoline.
Ruske snage su noć uoči početka nove školske godine u Ukrajini pretvorile u šesti uzastopni dan masovnog vazdušnog napada na Kijev, najduži takav niz otkako je invazija počela pre više od četiri i po godine. Balistička raketa je pogodila depo Ukrajinskih železnica i usmrtila šestoro zaposlenih te kompanije, a ukupan bilans napada je, prema različitim izvorima, između 12 i 19 poginulih. Za Srbiju priča nije samo daleka vest sa istoka Evrope: svaki novi talas udara na ukrajinsku infrastrukturu dodatno pritiska energetsko tržište od kog zavisi i region, a dok Kijev čeka na pomak ka članstvu u Evropskoj uniji, Beograd u istom redu čeka sopstvenu evropsku perspektivu, pa se tempo pregovora oba kandidata u Briselu neizbežno poredi.
Napad je, prema saopštenju ukrajinskog vazduhoplovstva, počeo u 18 časova u ponedeljak, 31. avgusta, i trajao do jutra u utorak, 1. septembar. Rusija je upotrebila 218 dronova i mamaca, od kojih je otprilike trećina bila mlazna verzija, teža za presretanje od propelerske, uz balističke, krstareće i protivradarske rakete, klizeće bombe i artiljerijske plotune. Udari su pogodili devet oblasti, sa težištem na Kijevu i Odeskoj oblasti na jugu, dok je Žitomirska oblast na severu takođe bila meta.
Kako se razlikuju brojke žrtava
U samom Kijevu su pogođeni Darnjicki, Golosijivski i Solomjanski rejon, gde su oštećene stambene zgrade i civilna infrastruktura. Predsednik Volodimir Zelenski je saopštio: “Poginulo je 12 ljudi, među njima i državljanin Indije.” Prema Asošijeted presu, koji prenosi ukrajinsku računicu, osam ljudi je ubijeno u samom gradu, a troje u okolini, dok je ranjeno više od desetoro, među njima i troje dece.
Ukrajinski nezavisni sajt Meduza je, sabirajući odvojena saopštenja pojedinačnih službi, došao do drugačijeg i znatno višeg zbira: osam poginulih u kijevskim rejonima, sedam u železničkom depou, računajući šest zaposlenih i još jednu žrtvu, četvoro u Kijevskoj oblasti i jedno povređeno lice u Odeskoj oblasti. Razlika između te dve računice ostaje neobjašnjena, i sama po sebi pokazuje koliko haotičan izgleda prvi bilans žrtava u satima posle ovakvog napada, pre nego što nadležne službe usklade podatke.
Balistička raketa koja je pogodila depo i druge objekte Ukrajinskih železnica odnela je život šestoro zaposlenih te kompanije, prema podacima koje navodi Asošijeted pres. Reč je o direktnom udaru na saobraćajnu infrastrukturu koja i danas, usred rata, prevozi civile i robu kroz zemlju, uključujući teret koji ide ka evropskim lukama i dalje ka tržištima u regionu. U gašenju požara i spasavanju je, prema predsedniku Zelenskom, učestvovalo oko 350 vatrogasaca i spasilaca.
Šteta je zabeležena i van prestonice. U Borispolju su oštećeni petospratnica, dve privatne kuće, prodavnica i industrijski objekat, pa je evakuisano 48 ljudi. Na granici sa Rumunijom je oštećen trajektni prelaz Orlivka, dok je u Odeskoj oblasti gorela tekstilna radionica, a u Žitomirskoj industrijski objekat i skladište. Rusko ministarstvo odbrane je, sa svoje strane, saopštilo da su gađani vojni pogoni, energetski objekti i luke, dakle vojni ciljevi, ne civilna infrastruktura kako tvrdi Kijev.
Zašto je baš šesti dan bitan podatak
Niz od šest uzastopnih dana teških vazdušnih napada na Kijev je, prema ukrajinskim zvaničnicima, najduži otkako je Rusija pokrenula punu invaziju pre više od četiri i po godine. Portal srpske.rs je ranije pisao o petom uzastopnom danu napada i o rastu broja žrtava u naselju Mila kod Kijeva, gde se niz sada nastavio i u noći uoči 1. septembra. Ukrajinski zvaničnici tvrde da je cilj Moskve da svakodnevnim udarima iscrpi civile i poremeti svakodnevni život, baš u trenutku kada je nekoliko miliona ukrajinskih učenika krenulo u novu školsku godinu.
Šta ovo znači za Srbiju i region
Za Beograd, koji sankcioni režim prema Rusiji nije uveo, svaka nova eskalacija na ukrajinskom frontu dodatno komplikuje već osetljivu ravnotežu između energetske zavisnosti od ruskih izvora i evropske perspektive koja podrazumeva usklađivanje spoljne politike sa Briselom. Napadi na ukrajinsku železničku i lučku infrastrukturu, uključujući pogođeni prelaz Orlivka na granici sa Rumunijom, direktno utiču na tranzitne rute kroz koje deo robe iz regiona putuje ka Ukrajini i dalje, pa poremećaji na toj mreži imaju cenu i van same Ukrajine.
Datum kada će se niz napada na Kijev prekinuti, kao ni ishod razgovora o proširenju Evropske unije koji istovremeno teku u Briselu, za sada nisu poznati.
