Anthropic poverljivo podneo papire za izlazak na berzu
Tvorac Claude AI asistenta poverljivo je podneo prijavu za IPO pri proceni od 965 milijardi dolara, čime je prestigao OpenAI kao najvredniji AI startap na svetu.
- Anthropic je poverljivo podneo prijavu za izlazak na berzu početkom juna, pri proceni vrednosti od 965 milijardi dolara.
- Tom procenom kompanija je prestigla rivala OpenAI i postala najvredniji AI startap na svetu.
- U poslednjoj rundi finansiranja prikupljeno je 65 milijardi dolara, a rundu su vodili Altimeter, Dragoneer, Greenoaks i Sequoia.
- Projektovani prihod za drugi kvartal je oko 10,9 milijardi dolara, a ciljani prozor za listing je oktobar.
Koliko vredi firma koja pravi četbota? Po novom, skoro koliko i čitava jedna srednje velika ekonomija. Anthropic, kompanija iza Claude asistenta, poverljivo je podneo papire za izlazak na berzu pri proceni od 965 milijardi dolara. To je nadomak granice od bilion dolara i, što je još važnije za odnose snaga u industriji, više od onoga koliko se trenutno procenjuje glavni rival OpenAI.
Poverljiva prijava znači da je kompanija predala dokumentaciju regulatoru, ali javnost još ne vidi detalje. To je uobičajen prvi korak, daje firmi vremena da uskladi finansije pre nego što brojke postanu dostupne svima. Ciljani prozor za sam izlazak na berzu je oktobar.
Kako je startap stigao do skoro bilion dolara?
Brojke koje stoje iza ove procene nisu skromne. U poslednjoj rundi finansiranja Anthropic je prikupio 65 milijardi dolara, što je jedna od najvećih privatnih rundi ikada zabeleženih u tehnološkom sektoru. Rundu su vodili Altimeter Capital, Dragoneer, Greenoaks i Sequoia Capital, dakle fondovi koji se ne pojavljuju kad je u pitanju neproverena priča.
Ono što investitore drži za stolom jesu prihodi. Anthropic za drugi kvartal projektuje oko 10,9 milijardi dolara prihoda. Za firmu koja je osnovana pre samo nekoliko godina, to je tempo rasta kakav se retko vidi. Veliki deo tog novca dolazi od poslovnih korisnika, kompanije koje Claude ugrađuju u svoje proizvode i interne alate plaćaju po obimu korišćenja, a taj obim raste brže nego što većina ljudi pretpostavlja.
Vredi reći i šta procena od 965 milijardi dolara zapravo jeste, a šta nije. To nije cena koju je tržište platilo, to je cifra dogovorena između kompanije i privatnih investitora. Prava provera stigne tek kad akcije počnu da se trguju javno. Tada se vidi da li je tržište spremno da stoji iza te cifre ili je reč o entuzijazmu zatvorenog kruga.
Šta ovo menja za korisnike Claude alata?
Za nekoga ko Claude koristi za pisanje mejlova, sređivanje tabela ili kao pomoć u radu, izlazak na berzu neće promeniti ništa preko noći. Asistent radi isto sutra kao i danas. Ali u srednjem roku, ulazak na berzu donosi i pritisak. Javne kompanije svako tromesečje odgovaraju akcionarima, a to ume da gura odluke ka onome što brže donosi prihod, ne nužno ka onome što je najbolje za korisnika.
S druge strane, više kapitala znači više računarske snage i više prostora za razvoj. Trka između Anthropic i OpenAI je upravo to, trka resursima koliko i idejama. Kompanija koja može da izdrži skuplje modele i duže treninge ima prednost koja se teško nadoknađuje.
Zanimljivo je i da Anthropic ovaj korak pravi pre OpenAI, koji se godinama smatrao prvim imenom u oblasti. Procena koja sada nadmašuje rivala je signal da se odnos snaga pomerio, makar na papiru. Da li će tako biti i kad akcije stignu na berzu, ostaje da se proveri u oktobru.
Da li biste više verovali AI kompaniji kad je javna i pod kontrolom akcionara, ili vam je draže kad je u privatnim rukama i može sebi da dozvoli sporije, opreznije odluke?
