Dečak (9) preminuo u školi kod Velike Gorice
Devetogodišnji učenik osnovne škole u Velikoj Gorici preminuo je tokom odmora pošto se ugušio zalogajem. Hitne ekipe stigle su brzo, ali reanimacija nije uspela.
- Devetogodišnji učenik preminuo je u ponedeljak, 8. juna 2026., tokom odmora u osnovnoj školi u Velikoj Gorici.
- Prema navodima medija, dete se ugušilo prevelikim zalogajem tokom užine.
- Na teren su upućene dve ekipe hitne pomoći, ali reanimacija nije uspela.
- Zvanični rezultati istrage o uzroku do trenutka pisanja nisu objavljeni.
Devetogodišnji učenik osnovne škole u Velikoj Gorici preminuo je u ponedeljak, 8. juna 2026. godine. Tragedija se dogodila tokom školskog odmora, dok su deca koristila pauzu za užinu.
Prema navodima medija, dečak se ugušio prevelikim zalogajem hrane. Osoblje škole reagovalo je odmah i pokušalo osnovne mere oživljavanja pre nego što su stigle ekipe hitne pomoći. Na teren su upućene dve ekipe, ali ni brza intervencija lekara nije uspela da spase dete.
Slučaj je potresao lokalnu zajednicu, a posebno školu u kojoj se sve dogodilo. Dečak je bio maloletan, pa se njegov identitet ne objavljuje. U skladu sa standardima izveštavanja o stradanju dece, navodimo samo uzrast.
Šta se zna o toku događaja?
Prema dostupnim informacijama, sve se odvilo veoma brzo. Dečak je tokom odmora jeo, a zatim je deo hrane dospeo u disajne puteve. Zaposleni u školi prvi su primetili da detetu treba pomoć i pokrenuli prve korake reanimacije.
Šef hitne medicinske službe izjavio je da je u dugogodišnjoj karijeri prvi put video sličan slučaj. “Dečak je za odmora jeo i prevelik zalogaj udahnuo. Ekipe su brzo stigle i pokušale sve da pomognu”, naveo je.
Uprkos tome što je pomoć stigla u kratkom roku, lekari nisu uspeli da vrate vitalne funkcije. Zvanični nalaz o tačnom uzroku smrti, kao i eventualni rezultati daljih provera, do trenutka pisanja ovog teksta nisu saopšteni.
Zašto je važno govoriti o gušenju kod dece?
Gušenje hranom jedan je od češćih uzroka iznenadnih ugrožavajućih situacija kod dece, naročito mlađeg uzrasta. Brzina reakcije u prvim sekundama često je presudna, a osnovne mere prve pomoći mogu da naprave razliku.
Ovaj događaj otvara pitanje koliko su odrasli, i u školi i kod kuće, pripremljeni da prepoznaju znake gušenja i pravilno reaguju. Obuka zaposlenih u školama i vrtićima, kao i jasna uputstva o nadzoru tokom obroka, deo su prevencije o kojoj se često govori tek posle ovakvih tragedija.
Za sada se čeka zvanična potvrda svih okolnosti. Do tada ostaje saosećanje sa porodicom i zajednicom koja je izgubila dete usred školskog dana.
Koliko su, po vašem mišljenju, škole i vrtići spremni da brzo i pravilno reaguju u ovakvim situacijama?
