Male boginje u Srbiji: 27 slučajeva, u Boru 18 obolelih
Batut je objavio podatke do 8. novembra: 22 slučaja od početka oktobra, među njima i zdravstveni radnik iz Požarevca. Šta kaže epidemiolog iz Zaječara.
Treba li da brineš zbog malih boginja? Ako imaš dete koje nije vakcinisano, razlog za pažnju postoji. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ objavio je 10. novembra da je u Srbiji od početka godine do 8. novembra registrovano 27 slučajeva morbila. Većina je u Boru.
Šta tačno kaže Batut?
Od početka oktobra registrovana su 22 slučaja. Institut navodi u saopštenju: „Od početka oktobra meseca registrovana su 22 slučaja morbila“. Od toga je 18 u okviru epidemije koja je za teritoriju Grada Bora prijavljena 4. novembra.
Ostala četiri oktobarska slučaja:
- dva u Beogradu
- jedan u Požarevcu
- jedan na području Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica
Slučaj iz Požarevca je zdravstveni radnik koji je u Opštoj bolnici Požarevac bio u kontaktu sa obolelim iz Bora. Ranije u godini zabeleženi su po jedan slučaj u Novom Pazaru (april) i Beogradu (maj), te tri na području Zavoda u Kosovskoj Mitrovici tokom avgusta i septembra.
Kako se bolest širila u Boru?
Za RTS je epidemiološkinja Svetlana Živković iz Zavoda za javno zdravlje „Timok“ u Zaječaru objasnila redosled. Prvi je oboleo nevakcinisano dete mlađe od godinu dana, koje je za vakcinu bilo premalo. Zatim se razbolelo još jedno dete te dobi, pa starija nevakcinisana deca, a na kraju i roditelji koji nisu bili vakcinisani ili nisu primili sve doze.
Trenutno je u Boru 18 obolelih, a kod troje je postavljena sumnja. Rezultate laboratorije Živković je očekivala istog dana.
Zašto je vakcinacija važna?
Živković kaže da je vakcinacija najvažnija mera za sprečavanje širenja bolesti i da štiti i one koji je ne mogu primiti. Obuhvat je ključan:
„Smatra se da obuhvat vakcinom treba da bude preko 95 odsto, što je bliži 100 odsto, to je bolji kolektivni imunitet“, objasnila je Živković za RTS.
Zavod „Timok“ i Dečji dispanzer Doma zdravlja Bor pregledali su kartone vakcinacije i sastavili spiskove dece koja ispunjavaju uslove. Pozivi se već šalju. Živković poručuje da se odazovu sva deca koja su dostigla propisan uzrast i nemaju privremene ili trajne kontraindikacije.
Koje komplikacije navodi Batut?
Mala deca su najosetljivija, a najčešća komplikacija je upala pluća. Batut navodi da su komplikacije češće kod dece mlađe od pet godina, odraslih starijih od 20 godina i osoba oslabljenog imuniteta. Brojke iz saopštenja:
- upala srednjeg uha: kod 6 do 8 od 100 obolelih
- upala pluća: kod 1 do 6 od 100 obolelih
- zapaljenje mozga: kod 1 do 2 na 1.000 obolelih
Postoji i retka, teška kasna komplikacija, subakutni sklerozirajući panencefalitis, koja se javlja godinama posle infekcije. Mlađi uzrast u trenutku obolevanja povećava rizik za nju.
Šta mogu roditelji beba?
Virus se lako prenosi vazduhom, pa epidemiološkinja ima poseban savet za one čija su deca premlada za vakcinu:
„Savetujem roditeljima da sa baš malom decom, mlađom od godinu dana, izbegavaju gužve, okupljanja i duži boravak u zatvorenom prostoru“, poručila je Živković.
