Požar na deponiji u Zrenjaninu ugašen, sumnja se na nepažnju
Vatra se sa okolnih njiva, gde su spaljivani biljni ostaci, vetrom prenela na gradsku deponiju u Zrenjaninu. U gašenju je učestvovalo više od dvadeset vatrogasaca i jedanaest vozila.
- Požar na gradskoj deponiji u Zrenjaninu lokalizovan je 11. jula, istog dana kada je i izbio.
- U gašenju je učestvovalo više od 20 vatrogasaca i 11 vozila i radnih mašina.
- Vatra je najpre planula na okolnim njivama, a jak vetar je plamen preneo na deponiju.
- Lokalne vlasti uzrok pripisuju ljudskoj nepažnji pri spaljivanju biljnih ostataka.
Požar koji je zahvatio gradsku deponiju u Zrenjaninu ugašen je 11. jula, posle višečasovne borbe sa stihijom. Vatra je prvo izbila na obližnjim njivama. Jak vetar je potom preneo plamen na samu deponiju. Na terenu je bilo više od dvadeset vatrogasaca i jedanaest vozila i radnih mašina.
Intervencija je od početka bila zahtevna. Vatra se širila na velikoj površini, a vetar je otežavao gašenje. Radne mašine su nabacivale zemlju na vatrište kako bi zaustavile dalje širenje. Taj potez se na kraju pokazao ključnim za obuzdavanje stihije.
Kako je vatra sa njive stigla do deponije?
Prema navodima lokalnih vlasti, uzrok je ljudska nepažnja. Na parcelama u blizini deponije spaljivani su biljni ostaci. Spaljivanje na otvorenom polju zabranjeno je, naročito u sezoni žetve. Suvo rastinje i visoke temperature dodatno pogoduju brzom širenju vatre.
Vetar je tog dana duvao snažno. Plamen sa njive je brzo prešao na deponiju, gde je nagomilan otpad postao dodatno gorivo. Nagomilano smeće gori sporo, ali dugo i uporno, pa je i sanacija zahtevala mnogo vremena. Vlasti pozivaju građane da ne pale rastinje na otvorenom prostoru.
Zahtevna intervencija na velikoj površini
U akciji su učestvovali profesionalni i dobrovoljni vatrogasci, kao i radnici komunalnog preduzeća. Dobrovoljno vatrogasno društvo iz Melenaca uputilo je pet članova. Vatrogaskinja Maja Mirkov opisala je intervenciju kao napornu i dugu.
Ekipe su radile u zaštitnim maskama. Gorući otpad na deponiji stvarao je gust i toksičan dim. Zbog toga je boravak na vatrištu bio dodatno otežan, a smena ekipa česta. I pored svega, širenje požara je zaustavljeno, a veća šteta sprečena.
Ovakvi požari nisu retkost tokom leta. Spaljivanje strništa i biljnih ostataka svake godine izazove niz intervencija širom Vojvodine. Posledice umeju da snose i objekti i infrastruktura u neposrednoj blizini. Ovoga puta je, zahvaljujući brzoj reakciji, deponija sačuvana od potpunog zahvatanja plamenom.
Koliko puta još mora da gori pre nego što spaljivanje otpada na otvorenom prestane da bude uobičajena letnja praksa?
