Otvarao grobove u Malom Mokrom Lugu i krao zlatni nakit

Policijska uprava za grad Beograd rasvetlila je više krivičnih dela povrede groba na Mokroluškom groblju u Malom Mokrom Lugu, na teritoriji opštine Zvezdara. MUP je to saopštio 15. jula. Osumnjičeni je S. N. (26), uhapšen u Beogradu.

U saopštenju se navodi da je on od početka ove godine, na Mokroluškom groblju na Zvezdari, oštetio više grobnih mesta na taj način što ih je otvarao, dok je iz nekoliko njih ukrao zlatni nakit. Reč je o nakitu koji je bio sahranjen sa pokojnicima.

Slučaj su vodili policijski službenici Policijske stanice Zvezdara. Krivična prijava biće podneta u redovnom postupku Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu. To znači da osumnjičeni nije zadržan, već da tužilaštvo tek treba da odluči o daljem toku postupka. Do pravosnažne presude S. N. se smatra nevinim.

Pojedini mediji navode da je deo ukradenog zlata prodavan u zlatarama. Taj podatak nije potvrđen u zvaničnom saopštenju MUP-a i ostaje na nivou nezvaničnih saznanja.

Šta zakon predviđa za povredu groba?

Krivično delo povrede groba propisano je Krivičnim zakonikom Srbije. Za neovlašćeno otkopavanje groba ili uništavanje nadgrobnog spomenika zakon predviđa kaznu zatvora do tri godine. Kazna se odmerava prema broju oštećenih grobnih mesta, ponavljanju radnje i tome da li je uz povredu groba izvršena i krađa.

Kod ovakvih predmeta tužilaštvo po pravilu razmatra i sticaj krivičnih dela. Povreda groba i krađa su odvojena dela. Ako se dokaže da je osumnjičeni otvarao grobnice sa namerom da uzme nakit, kvalifikacija može biti složenija od one koja stoji u prvom policijskom saopštenju. Konačnu pravnu kvalifikaciju daje tužilaštvo u optužnom aktu, ne policija.

Pretkrivični postupak u ovakvim slučajevima traži i veštačenje. Utvrđuje se koliko je grobnih mesta oštećeno, kada je svako od njih otvarano i da li se tragovi poklapaju. Bez toga se broj krivičnih dela ne može precizno utvrditi.

Zašto porodice saznaju tek posle više nedelja

Mokroluško groblje nije među najvećim beogradskim grobljima, ali ima isti problem kao i ostala. Porodice grobno mesto obilaze povremeno, najčešće o slavama, godišnjicama i zadušnicama. Između dve posete prođe i po nekoliko meseci.

Zbog toga se šteta otkriva sa velikim zakašnjenjem. Grobno mesto koje je otvoreno i vraćeno u približno prvobitno stanje na prvi pogled ne deluje dirnuto. Tek pažljiviji pregled pokaže da je ploča pomerana ili da je zemlja sveže prekopana. Kada porodica konačno prijavi slučaj, tragovi su često već uništeni, a vremenski okvir se meri nedeljama.

Beogradska groblja godinama beleže slične prijave. One se najčešće odnose na krađu bronzanih slova, vaza i ukrasa sa spomenika, dakle na dela manje težine. Otvaranje grobnica je ređe i teže se dokazuje, upravo zato što se prijavljuje kasno.

Ono što ovaj predmet čini specifičnim jeste period. Ako se potvrdi da radnje traju od januara, policija je pokrila više meseci i više grobnih mesta u okviru jedne istrage. To je posledica sistematskog rada Policijske stanice Zvezdara, a ne jedne pojedinačne prijave.

Za sada je poznato ono što je MUP saopštio: broj oštećenih grobnih mesta nije precizno naveden, kao ni vrednost ukradenog nakita. Ti podaci obično stižu uz optužni akt.

Da li bi beogradska groblja trebalo da uvedu redovan obilazak i video-nadzor, ili je odgovornost i dalje isključivo na porodicama?