Tragedija na Vračaru: muškarac (67) stradao u požaru
Vlasnik prizemnog stana pronađen je u kupatilu posle požara koji je izbio oko 13 časova. Stanari su dim, kažu očevici, osetili još oko 8 ujutru, ali vatrogasci tada nisu pozvani.
- Muškarac star 67 godina stradao je u požaru u prizemnom stanu na Vračaru, oko 13 časova.
- Telo vlasnika stana pronađeno je u kupatilu, sa rasekotinom na glavi.
- Prema svedočenju očevidaca, stanari su dim osetili još oko 8 časova ujutru, ali vatrogasci nisu pozvani dok plamen nije buknuo.
- Kao mogući uzrok požara sumnja se na cigaretu. Policija je ostala na licu mesta i vrši uviđaj.
U požaru koji je izbio u prizemnom stanu stambene zgrade na Vračaru stradao je muškarac star 67 godina. Vatra je buknula oko 13 časova. Nastradali je bio vlasnik stana. Njegovo telo pronađeno je u kupatilu, sa rasekotinom na glavi.
Vatrogasci su požar ugasili u potpunosti. Za muškarca u stanu pomoć je, međutim, stigla prekasno. Ekipe koje su ušle u prostorije mogle su samo da konstatuju smrt.
Sumnja se da je nastradali izgubio svest i da se ugušio od velike količine dima. Tačan uzrok smrti utvrdiće se posle veštačenja. Kao mogući uzrok požara za sada se navodno pominje cigareta. Policijske ekipe ostale su na licu mesta i vrše uviđaj. Zvanični nalaz još nije objavljen.
Pet sati između prvog dima i prvog poziva
Detalj koji ovu nesreću izdvaja stigao je iz svedočenja očevidaca. Stanari zgrade su, kako navode, dim osetili još oko 8 časova ujutru. Vatrogasci tada nisu pozvani. Poziv je usledio tek kada je plamen buknuo, nekoliko sati kasnije.
To znači da je između prvog mirisa dima i prve intervencije prošlo gotovo pola radnog dana. U tom prozoru požar je, po svemu sudeći, tinjao. Tinjajući požar je podmukao upravo zato što ne izgleda kao požar. Nema plamena na prozoru, nema buke, nema sirena. Ima samo mirisa koji se lako pripiše komšiji, roštilju ili instalaciji.
Šta se u tim satima dešavalo u stanu, u ovom trenutku niko ne može da tvrdi. Ne zna se ni kada je vlasnik stana izgubio svest. Rasekotina na glavi može da ukaže na pad, ali to je pitanje za veštake, ne za pretpostavku. Uviđaj je taj koji treba da odgovori na hronologiju.
Ono što se može reći bez nagađanja jeste da je vremenski prostor postojao. Nekoliko sati u kojima je pomoć možda mogla da stigne. Reč “možda” ovde nije ublažavanje. Ona je jedino pošteno što se u ovoj fazi može napisati.
Zašto niko nije pozvao vatrogasce na vreme?
Odgovor verovatno nije u nemaru, nego u navici. Miris dima u gradskoj zgradi je svakodnevica. Retko ko zbog njega diže slušalicu. Postoji i tiha računica koju svi znamo: neprijatno je pozvati vatrogasce i ispasti onaj koji je digao uzbunu ni zbog čega.
Ta računica u ovom slučaju nije bila tačna. Vatrogasna intervencija po lažnoj uzbuni košta jedno popodne nelagode. Neintervencija je koštala jedan život.
Zakon nikoga ne tereti zato što nije pozvao vatrogasce. Ovde nema osumnjičenih i ne vodi se postupak protiv stanara. Ovo nije pitanje krivice, nego navike. Nastradali muškarac živeo je u prizemlju, sam. Nije imao ko da mu pokuca na vrata i pita da li je sve u redu.
Prizemni stanovi u starim beogradskim zgradama imaju svoju specifičnost. Dim se u njima diže naviše, ka gornjim spratovima, pa ga komšije često osete pre nego što stanar u samom stanu shvati šta se dešava. Onaj koji je u najvećoj opasnosti ponekad je poslednji koji zna.
Uviđaj će pokazati šta je zapalilo stan i u koliko sati. Ono što uviđaj neće moći da izmeri jesu ti sati u kojima je neko osetio dim i odlučio da to nije njegova stvar.
Kada vi osetite dim u zgradi, koliko dugo čekate pre nego što pozovete 193?
