Šef poslovnice u Novom Sadu uzeo 36,8 miliona dinara
Služba za borbu protiv korupcije uhapsila je šefa poslovnice telekomunikacione firme u Novom Sadu. Tereti se da je gotovo tri godine zadržavao uplate i novac uložio u dva stana.
- Služba za borbu protiv korupcije MUP-a uhapsila je 24. jula M. G. (1991) iz Temerina, šefa poslovnice jedne telekomunikacione firme u Novom Sadu.
- Sumnja se da je od 1. januara 2023. do 14. novembra 2025. zadržao 36.821.916 dinara koje je trebalo da uplati firmi.
- Novac je navodno legalizovao kupovinom dva stana u Novom Sadu.
- Tereti se za zloupotrebu u obavljanju privredne delatnosti i pranje novca, a po nalogu tužilaštva zadržan je do 48 sati.
Služba za borbu protiv korupcije Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsila je u petak, 24. jula, muškarca inicijala M. G. (1991) iz Temerina. On je, kako se navodi, radio kao šef poslovnice telekomunikacione firme sa sedištem u Beogradu, a poslovnica kojom je rukovodio nalazi se u Novom Sadu.
Policija ga sumnjiči da je novac firme godinama zadržavao za sebe. Prema navodima istrage, u periodu od 1. januara 2023. do 14. novembra 2025. godine zadržao je uplate koje su mu bile poverene u obavljanju posla. Reč je o iznosu od 36.821.916 dinara, koji, kako se sumnja, nikada nije uplatio kompaniji.
Osumnjičeni je, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, zadržan do 48 sati i biće priveden nadležnom tužiocu. Do tada, ovo je faza pretkrivičnog postupka, a krivica nije pravosnažno utvrđena.
Kako je novac, kako se sumnja, završio u dva stana
Za organe gonjenja nije sporno samo to gde je novac nestao, već i šta se s njim posle desilo. Osumnjičeni se tereti da nije samo zadržao gotovo 37 miliona dinara, nego da je taj novac potom pokušao da legalizuje, da mu prikrije poreklo i uklopi ga u redovne tokove.
Prema sumnjama istrage, deo tako stečenog novca uložio je u kupovinu dva stana u Novom Sadu. Tužilaštvo navodi da je pri tome znao da sredstva potiču od krivičnog dela, što je ključan element kada se govori o pranju novca. Upravo pretvaranje nezakonito stečenog novca u naizgled čistu imovinu, poput nekretnina, jeste ono što ovaj slučaj iz obične zloupotrebe pomera u zonu težeg dela.
Zbog toga se osumnjičeni tereti za dva krivična dela. Prvo je zloupotreba položaja odgovornog lica, odnosno zloupotreba u obavljanju privredne delatnosti, jer je, kako se sumnja, iskoristio svoj položaj šefa poslovnice. Drugo je pranje novca, koje se odnosi na ono što je uradio sa zadržanim sredstvima.
Hronologija koju iznosi policija pokazuje da nije reč o jednokratnom potezu. Sumnja se da je zadržavanje uplata trajalo skoro tri godine, iz meseca u mesec, sve dok ukupan manjak nije narastao na iznos veći od 36 miliona dinara. Takvi slučajevi obično se otkriju kada firma uporedi evidenciju uplata sa stvarnim stanjem na računu.
Šta osumnjičenom preti po zakonu?
Za zloupotrebu u obavljanju privredne delatnosti sa ovako visokim iznosom zaprećene su ozbiljne zatvorske kazne, a pranje novca dodatno pooštrava pravnu poziciju osumnjičenog. Kada se dva dela spoje, sud ih ceni zajedno, pa krajnja kazna, ako do osude dođe, može biti znatno viša nego za svako delo pojedinačno.
Za sada je pred istragom nekoliko zadataka. Prvi je da se precizno utvrdi trag novca, odnosno da se knjigovodstveno dokaže svaki dinar koji nije stigao do firme. Drugi je da se poveže osumnjičeni sa kupovinom dva stana i pokaže da je za nju korišćen upravo taj novac. Tek kada tužilaštvo sklopi ceo lanac, od zadržane uplate do potpisa kod notara, moći će da podigne optužnicu.
Ono što ovaj slučaj čini zanimljivim jeste to koliko dugo je, kako se sumnja, sve trajalo neprimećeno. Skoro tri godine i gotovo 37 miliona dinara pitanje su ne samo za osumnjičenog, već i za sistem kontrole unutar firme. Kako je moguće da manjak takve veličine ostane skriven tako dugo, i koliko sličnih slučajeva čeka da bude otkriveno?
