Crna Gora deportovala u Srbiju osuđenog za ubistvo

Uprava policije Crne Gore predala je srpskoj policiji na graničnom prelazu S. V., osobu koja se u evidencijama u Srbiji vodi kao izvršilac ubistva. Krivično delo je izvršeno na teritoriji Srbije, a za njega mu je izrečena kazna zatvora. Predaji je prethodilo hapšenje u Podgorici. Službenici policije locirali su ga i priveli na teritoriji tog grada.

Prema saopštenju crnogorske policije, u Crnu Goru je ušao ilegalno, van graničnog prelaza. To znači da njegov ulazak nije evidentiran ni u jednoj graničnoj bazi, pa nadležni organi nisu znali da se nalazi na teritoriji Crne Gore. Nakon provere identiteta utvrđeno je da je reč o osobi koja je u Srbiji osuđena za ubistvo i koja kaznu nije izdržala do kraja. Nalazio se na uslovnim pogodnostima kada je prešao granicu.

Crnogorska policija navodi i sumnju da je u Podgorici boravio radi pripreme i izvršenja teškog krivičnog dela. Ta sumnja, prema dostupnim podacima, nije pretočena u optužnicu pred crnogorskim pravosuđem. Do pravosnažne odluke nadležnog suda niko se ne može smatrati krivim za delo koje mu se stavlja na teret, pa se u ovom trenutku govori isključivo o operativnim saznanjima policije.

Zašto deportacija, a ne izručenje?

Razlika nije formalna. Izručenje je sudski postupak. Pokreće se po zahtevu druge države, odlučuje sud, a osoba ima pravo na branioca i na žalbu. Traje nedeljama, ponekad mesecima. Deportacija stranca je upravna mera. Sprovodi je policija na osnovu propisa o strancima, kada je ulazak ili boravak nezakonit, i ne zahteva odluku krivičnog suda.

U praksi se dve mere često mešaju u izveštavanju, pa se svako vraćanje osobe iz jedne države u drugu naziva izručenjem. Kada je osoba već pravosnažno osuđena u državi u koju se vraća, a u drugoj državi boravi bez zakonskog osnova, upravni put je brži i ne zahteva sudsku odluku o predaji. Policije dve države u takvim situacijama komuniciraju direktno, preko službi za granicu i međunarodnu operativnu saradnju.

U ovom slučaju osnov je bio nezakonit ulazak i boravak. Zbog prekršaja po Zakonu o strancima izrečena mu je kazna od 18 dana zatvora, a potom je sproveden do granice i predat policiji Srbije. Zato je preciznije reći da ga je Crna Gora deportovala i predala, nego da ga je izručila. Efekat je isti, procedura nije.

Šta ga čeka u Srbiji

Osoba koja je pravosnažno osuđena, a kaznu nije izdržala do kraja, vraća se na izdržavanje ostatka kazne. Uslovne pogodnosti, poput izlazaka iz zavoda, dodeljuju se osuđenima koji ispunjavaju uslove tokom izdržavanja kazne. Njihovo kršenje po pravilu povlači ukidanje tih pogodnosti i povratak u strožiji režim.

Slučaj otvara i pitanje kontrole zelene granice između dve države. Prelazak van graničnog prelaza nije redak, ali ovde je reč o osobi koja je već bila u sistemu izvršenja krivičnih sankcija. Da nije bilo prijave i policijske provere u Podgorici, njegov boravak ne bi bio otkriven.

Koliko su, po vašem mišljenju, delotvorne provere na graničnim prelazima između Srbije i Crne Gore?