Marko Kilibarda izručen Crnoj Gori, tereti se za tri ubistva

Srbija je u ponedeljak uveče, na graničnom prelazu Dobrakovo, crnogorskim vlastima predala Marka Kilibardu (39), državljanina Crne Gore koga tamošnje istrage vode kao pripadnika kavačkog klana. Predaja je obavljena uz pojačano obezbeđenje, a osumnjičeni je sproveden u policijskom vozilu ka Podgorici.

Kilibarda je uhapšen u Beogradu u julu 2025. godine, po crvenoj poternici Interpola raspisanoj na zahtev crnogorskog pravosuđa. Od hapšenja do izručenja prošlo je oko godinu dana, koliko je trajao ekstradicioni postupak pred sudovima u Srbiji.

Crnogorsko tužilaštvo ga sumnjiči za teško ubistvo, ubistvo u pokušaju, otmicu i stvaranje kriminalne organizacije. Postupak protiv njega tek treba da se vodi pred sudom u Podgorici, pa njegova krivica nije utvrđena.

Šta mu se stavlja na teret?

Prva tačka sumnje odnosi se na 28. jun 2018. godine i Makedonsko naselje u Baru. Tada je ubijen V. D., a po navodima tužilaštva Kilibarda je učestvovao u tom ubistvu.

Druga grupa navoda vezana je za 14. oktobar 2020. godine i teška ubistva D. H. i A. S. Za oba slučaja crnogorsko tužilaštvo tereti osumnjičenog kao učesnika, uz kvalifikaciju stvaranja kriminalne organizacije koja povezuje pojedinačna dela u jedinstven predmet.

Optužnica se, prema navodima iz crnogorskog postupka, značajnim delom oslanja na dešifrovanu komunikaciju sa kriptovanih uređaja. Taj tip dokaza poslednjih godina nosi najveći deo procesa protiv organizovanih kriminalnih grupa u regionu, ali i najviše osporavanja odbrana, koje redovno napadaju način pribavljanja i lanac čuvanja poruka.

Uz to se osumnjičenom stavlja na teret i pokušaj ubistva, kao poseban događaj u okviru iste optužnice. Detalje pojedinačnih radnji tužilaštvo do sada nije objavilo u celini, pa se u ovoj fazi drži formulacija iz naredbi za sprovođenje istrage.

Značaj predaje za crnogorske procese

Kilibarda se u Crnoj Gori nalazi na optužnici zajedno sa Veljkom Belivukom, Markom Miljkovićem i Radojem Zvicerom. Ni prema jednom od njih krivica u tom predmetu nije pravosnažno utvrđena.

Njegova dostupnost sudu u Podgorici praktično znači da se glavni pretres može voditi bez razdvajanja postupka zbog nedostupnosti jednog od okrivljenih. U velikim predmetima organizovanog kriminala razdvajanje je čest razlog za odlaganja, ponovno izvođenje dokaza i dupliranje veštačenja, što proces ume da produži godinama.

Izručenje je istovremeno i pokazatelj u kojoj meri funkcioniše pravosudna saradnja dve države. Postupak je vođen redovnim putem, kroz sudsku proveru uslova za izručenje, a ne kroz brzu policijsku predaju. Zbog toga je i trajao oko godinu dana, što je uobičajen rok kada okrivljeni koristi sva raspoloživa pravna sredstva.

Za crnogorsko tužilaštvo predmet je jedan od stubova šire optužnice protiv kavačke grupe, koja obuhvata više ubistava počinjenih u periodu od 2018. do 2020. godine. Za srpsku stranu, izručenje zatvara poglavlje koje je počelo hapšenjem u Beogradu pre godinu dana.

Sledeći korak je odluka suda u Podgorici o pritvoru i o daljem toku postupka. Do tada osumnjičeni uživa pretpostavku nevinosti.

Koliko regionalna saradnja pravosuđa zaista ubrzava procese protiv organizovanog kriminala, a koliko su ti procesi i dalje taoci sporih ekstradicionih formalnosti?