Krijumčarenje migranata: uhapšen organizator balkanske rute
Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je da je u Beogradu uhapšen osumnjičeni za prebacivanje oko 625 ljudi ka Nemačkoj. Istraga je vođena zajedno sa tužilaštvom u Vajdenu.
Osumnjičeni za organizovanje prelaska migranata u Mađarsku uhapšen je u Beogradu 5. avgusta. Hapšenje je izvedeno po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal, u akciji koja je istog dana tekla i u Srbiji i u Nemačkoj. Tereti se za učešće u prebacivanju oko 625 ljudi preko balkanske rute, u periodu od godinu dana.
Prema navodima istrage, njegovo mesto u mreži nije bilo na kraju lanca. Radio je iz mesta u kome živi u Srbiji i imao centralnu ulogu u organizaciji prevoza.
Sombor kao tačka primopredaje
Zadatak osumnjičenog bio je da ljude doveze do Sombora. Tamo ih je, sumnja se, predavao drugim članovima mreže. Posle toga je navodno organizovao njihov prelazak iz Srbije u Mađarsku.
Sumnja se da je između juna 2023. i juna 2024. učestvovao u najmanje 37 krijumčarskih operacija. To je otprilike jedna operacija svake desete noći, bez prekida, tokom cele godine dana.
Kuda je vodila ruta
Mreža je prebacivala državljane Sirije u Evropsku uniju, i to na dva načina:
- iz Srbije preko Mađarske
- iz Bosne i Hercegovine preko Hrvatske
Odatle su ljudi vožnjom nastavljali dalje, automobilima, kombijima i kamionima. Tranzitne zemlje bile su Slovačka, Češka, Poljska i Austrija. Krajnje odredište bila je Nemačka, a manji deo je išao i u druge zemlje zapadne Evrope.
Koliko je mreža naplaćivala?
Cena po osobi kretala se između 2.000 i 10.000 evra. Iznos je zavisio od rute i uslova prevoza.
Tužilaštvo nije objavilo procenu ukupne zarade. Ali obično množenje najniže cene sa brojem prebačenih ljudi daje granicu ispod koje se ne može ići: najmanje 1,25 miliona evra. Ako se uzme gornja cena, cifra ide do 6,25 miliona. To je raspon prihoda jedne grane mreže, za dvanaest meseci rada.
Ko je radio na slučaju
U Srbiji su postupali Tužilaštvo za organizovani kriminal i Odeljenje za suzbijanje trgovine ljudima i krijumčarenja ljudi, iz Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Uprave kriminalističke policije.
Sa nemačke strane radili su Javno tužilaštvo u Vajdenu, savezna policijska stanica u Vajdhauzu i minhensko odeljenje savezne policije za borbu protiv kriminala.
Pri Eurojustu je formiran zajednički istražni tim. Kroz taj tim su dve države razmenjivale podatke o mreži, što je i omogućilo pripremu hapšenja. Saradnju srpskih i nemačkih organa podržao je i Projekat krivičnog pravosuđa Zapadnog Balkana.
Operativnu koordinaciju vodio je Evropski centar za borbu protiv krijumčarenja migranata pri Europolu. Taj centar je tokom istrage radio na povezivanju odvojenih postupaka u različitim državama i na određivanju prioritetnih meta. Na dan akcije Europol je na teren uputio i svoje analitičare.
Šesto hapšenje u istoj mreži
Ovo nije prvi udar na ovu grupu. Tokom 2025. godine već je uhapšeno pet članova mreže, u koordinisanim akcijama u Nemačkoj, Holandiji i Bosni i Hercegovini. Beogradsko hapšenje je nastavak tog niza, a akcija je usmerena i na preostale članove u Nemačkoj i Srbiji.
O sličnom poslu na istoj ruti pisali smo ranije, kada su u Beogradu uhapšena dva državljanina Sirije zbog sumnje na krijumčarenje ljudi. Obrazac se ponavlja: srpski deo lanca ne prevozi ljude do kraja, nego ih dovodi do granice i predaje dalje. Zbog toga se ovakve istrage teško završavaju samo u jednoj državi.
Osumnjičeni se tereti za krivično delo iz oblasti organizovanog kriminala. Do pravosnažne presude važi pretpostavka nevinosti.
