Pljačka u Novom Sadu: hapšenje u audiju u Pasterovoj

Objekat brze hrane Kuća kobasica u Rumenačkoj ulici u Novom Sadu opljačkan je u ranim jutarnjim satima 8. avgusta. Policija je nedugo zatim u Pasterovoj ulici zatekla automobil marke audi i lišila slobode najmanje dve osobe. Pasterova je od opljačkanog lokala udaljena svega nekoliko desetina metara.

Rumenačka ulica prolazi kroz Detelinaru, jedan od najgušće naseljenih delova Novog Sada. Rastojanje između mesta izvršenja i mesta hapšenja meri se u koracima, a ne u kilometrima. To govori da osumnjičeni nisu stigli da napuste neposredno okruženje lokala pre nego što je patrola došla do njih.

Uviđaj je obavljen na dve lokacije

Policija je uviđaj izvršila ispred restorana i u Pasterovoj ulici. Tragovi su prikupljani na oba mesta. Podela uviđaja je uobičajena kada je jedno mesto izvršenja dela, a drugo mesto lišenja slobode, jer se dokazi vezani za sam ulazak u objekat i dokazi zatečeni u vozilu obrađuju odvojeno.

U trenutku objave nije bilo poznato:

• šta je tačno odneto iz objekta
• kolika je materijalna šteta
• da li je pri oduzimanju stvari upotrebljena sila ili pretnja

Nijedan od ta tri podatka nije sitnica. Prvi određuje visinu štete, drugi ulazi u imovinskopravni zahtev oštećenog, a treći odlučuje kako će delo uopšte biti nazvano u prijavi.

Šta u zakonu razdvaja krađu od razbojništva?

Reč pljačka je novinarska, ne pravna. Krivični zakonik razdvaja krađu, tešku krađu i razbojništvo, i razlika među njima nije stilska nego se meri godinama zatvora.

Razbojništvo iz člana 206 postoji kada se tuđa pokretna stvar oduzme upotrebom sile ili pretnjom neposrednog napada na život ili telo. Za to delo je propisan zatvor od dve do deset godina. Provala u zatvoren objekat u kome nema nikoga po pravilu se kvalifikuje kao teška krađa, za koju je zaprećena kazna osetno niža.

Konačnu kvalifikaciju ne daje policija nego tužilaštvo, po prijemu krivične prijave. Dok se to ne desi, svaka brojka o zaprećenoj kazni u ovom slučaju je preuranjena.

Šta sledi u pretkrivičnom postupku

Uhapšeni se posle lišenja slobode mogu zadržati najduže 48 sati. U tom roku se sa krivičnom prijavom privode nadležnom javnom tužiocu, koji odlučuje da li će predložiti pritvor. O samom pritvoru potom odlučuje sudija za prethodni postupak, a u toj fazi postupka pritvor može trajati do 30 dana.

Do pravosnažne presude privedeni se vode kao osumnjičeni. Ne objavljuju se ni njihova puna imena ni fotografije, jer važi pretpostavka nevinosti. Isto važi i za podatak o broju lica, koji je za sada naveden kao najmanje dva, bez zvanične potvrde.

Prva informacija stigla je sa mreže, ne iz saopštenja

Prve informacije o hapšenju objavljene su na Instagram nalogu 192. Mediji su ih preneli oko 12.16 časova, više sati posle samog događaja. Zvanično saopštenje nadležnih organa do tog trenutka nije bilo objavljeno.

Taj redosled nije bezazlen. Dok saopštenje ne stigne, tačan broj privedenih, njihove godine, poreklo vozila i pravna kvalifikacija dela ostaju na nivou prvih saznanja. Zato se u ovoj fazi prenosi samo ono što je proverljivo: adresa opljačkanog objekta, vreme, marka zaustavljenog vozila i ulica u kojoj je hapšenje izvedeno.

Za dalji tok postupka odlučujuće je ono što se sada ne zna. Bez zvaničnog saopštenja nema ni podatka o plenu ni o kvalifikaciji dela, a upravo ta dva podatka određuju da li će predmet ići kao teška krađa ili kao razbojništvo.