Na putevima Srbije od početka godine poginulo 272 ljudi
Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, broj stradalih na srpskim putevima ove godine je manji za osam odsto, ali statistika pokazuje gde se najčešće gine i zašto.
Smrt petogodišnje devojčice u saobraćajnoj nesreći u Kraljevu ponovo je otvorila pitanje bezbednosti na putevima. Agencija za bezbednost saobraćaja tim povodom je objavila presek stanja za ovu godinu.
Prema podacima Agencije, od početka 2026. na putevima u Srbiji poginula su 272 čoveka. To je oko osam odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Tokom cele 2025. godine u saobraćajnim nesrećama u Srbiji poginulo je 488 ljudi.
Jelena Mijatović iz Agencije za bezbednost saobraćaja kaže da statistika pokazuje koje su grupe najugroženije.
“U 2025. godini među poginulima u saobraćajnim nesrećama najzastupljenije su bile osobe starije od 65 godina”, rekla je Mijatović. Prema podacima koje je iznela, kada se posmatraju sve posledice saobraćajnih nesreća, najugroženiji su i mladi uzrasta od 15 do 30 godina.
Brzina je uzrok skoro polovine smrtnih nesreća
Neprilagođena brzina bila je faktor u 43 odsto nesreća sa poginulim licima u poslednjih pet godina. Alkohol se pojavljuje u 14 odsto nesreća sa smrtnim ishodom, otprilike u svakoj sedmoj, dok je neiskustvo vozača navedeno kao faktor u 8 odsto slučajeva.
“To znači da je gotovo svaka druga saobraćajna nesreća sa poginulim licem povezana sa neprilagođenom brzinom”, navela je Mijatović.
Podaci Agencije pokazuju i gde se najčešće gine. Van naselja je stradalo 56 odsto poginulih, a u naseljenim mestima 44 odsto.
“U naseljenim mestima stradalo je 44 odsto ukupnog broja poginulih”, precizirala je Mijatović.
Alkohol faktor u 1.738 nezgoda
MUP Srbije je dostavio medijima podatke o vožnji pod dejstvom alkohola tokom ove godine. Broj nezgoda u kojima je alkohol bio faktor znatno je veći od broja onih sa smrtnim ishodom.
Tokom ove godine vožnja pod dejstvom alkohola bila je faktor u 1.738 saobraćajnih nezgoda, od kojih je 25 bilo sa poginulim licima, saopštilo je MUP Srbije.
Podatak pokazuje da je velika većina nezgoda sa alkoholom prošla bez smrtnog ishoda, ali da je opasnost i dalje prisutna na svakoj deonici gde se vrši kontrola.
Tri deonice su najrizičnije
MUP je izdvojio tri državna puta kao najrizičnije, na kojima se sprovode pojačane kontrole. To su državni put 1B reda broj 21, na potezu od Iriga do Rume, državni put 1B reda broj 13, od granice AP Vojvodine do petlje Kovilovo, i državni put 1B reda broj 14, na potezu od Pančeva do Kovina.
Dvotočkaši jedina grupa sa rastom
Dok ukupan broj poginulih pada, ne važi to za sve učesnike u saobraćaju. Tanjug je 19. avgusta objavio da je u prvih sedam meseci ove godine na dvotočkašima poginulo 50 vozača i pet putnika. To je za petinu više nego u istom periodu 2025. godine.
Policijska uprava u Novom Pazaru je povodom jedne od takvih nesreća, u kojoj je na državnom putu drugog reda kod Aleksinca noću poginuo putnik na motociklu, upozorila da su dvotočkaši teže uočljivi u saobraćaju, posebno noću i kada nisu propisno označeni. Iz uprave su naveli da upravljanje ovim vozilima podrazumeva dodatna znanja i sposobnosti vozača, i da su zaštitna oprema i kaciga neophodni jer spašavaju živote vozača i putnika.
Rast broja stradalih na dvotočkašima, u trenutku kada ukupna statistika beleži pad, pokazuje da poboljšanje na putevima Srbije nije ravnomerno raspoređeno po svim grupama učesnika u saobraćaju.
