NIS pred rokom 31. jula: država gomila rezerve goriva
OFAC licenca NIS-u ističe 31. jula, a prodaja ruskog udela MOL-u još nije zaključena. Država ubrzano gradi skladišta i formira rezerve pred moguć zastoj rafinerije u Pančevu.
- OFAC je operativnu licencu NIS-a produžio do 31. jula 2026, čime rafinerija u Pančevu radi, uvozi sirovu naftu i puni rezerve tokom letnje sezone.
- Kupoprodaja 56,15% ruskog udela Gaspromnjefta mađarskom MOL-u još nije zaključena.
- Država gradi šest rezervoara ukupnog kapaciteta 120.000 kubnih metara, četiri za evrodizel i dva za benzin.
- Strateške rezerve procenjuju se na oko mesec i po do dva meseca potrošnje, dok je evropski standard 90 dana.
Operativnu licencu koja NIS-u dozvoljava rad, uvoz sirove nafte i punjenje rezervi Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Trezora (OFAC) produžila je do 31. jula 2026. Taj datum je sada tvrda granica poslovnog kalendara u srpskoj energetici: do njega rafinerija u Pančevu radi po redovnom režimu, a šta dolazi posle njega zavisi od jednog posla koji još nije zaključen.
Vlasnička transakcija oko koje se sve vrti jeste prodaja udela od 56,15 odsto, koliko u NIS-u drži ruski Gaspromnjeft, mađarskoj kompaniji MOL. Dogovor još nije potpisan. Direktor Gaspromnjefta Aleksandar Djukov poručio je da je proces složen i da mu treba još vremena, što znači da postoji realan scenario u kome rok istekne pre nego što vlasnička struktura bude očišćena od sankcionisanog akcionara. Za rafineriju koja godišnje prerađuje domaću potrošnju derivata, svaki dan neizvesnosti prenosi se na obrtni kapital, nabavku sirovine i planiranje isporuka.
Zašto država gomila gorivo baš sada?
Odgovor je u logistici, ne u panici. Dok se kupoprodaja odvija, država ubrzava izgradnju šest rezervoara ukupnog kapaciteta 120.000 kubnih metara, od čega su četiri predviđena za evrodizel a dva za benzin. Cilj je da se pred moguć zastoj rafinerije formira zaliha koja kupuje vreme za snabdevanje tržišta iz uvoza gotovih derivata, ukoliko domaća prerada stane.
Ovde brojevi pokazuju stvarni jaz. Strateške rezerve nafte i derivata u Srbiji procenjuju se na oko mesec i po do dva meseca potrošnje. Standard koji Evropska unija drži kao obavezu za članice iznosi 90 dana neto uvoza. Razlika između srpskih zaliha i tog praga nije kozmetička: ona određuje koliko dugo tržište može da funkcioniše bez rafinerije pre nego što pritisak dođe do pumpi. Novi rezervoari su pokušaj da se ta margina proširi pre nego što bude potrebna.
Sirovinski lanac dodatno komplikuje sliku. NIS naftu uvozi preko Janafa, hrvatskog Jadranskog naftovoda, sa terminala Omišalj, uz prosek od oko 28.000 barela dnevno. Taj pravac je jedini veći dotok sirove nafte do Pančeva, pa svaki poremećaj u vlasništvu ili plaćanjima koje sankcije mogu da izazovu direktno pogađa punjenje cevi.
Ko snosi trošak neizvesnosti
Prvi na udaru je sam NIS, čiji obrtni kapital trpi svaki mesec u kome se posao ne zaključi, jer neizvesnost oko sankcija poskupljuje finansiranje i otežava ugovaranje isporuka. Drugi je budžet, koji finansira izgradnju rezervoara i formiranje zaliha kao osiguranje za scenario koji možda neće ni nastupiti. Treći je potrošač: cena na pumpama u Srbiji administrativno se koriguje, ali dugotrajan zastoj prerade i skuplji uvoz gotovih derivata pre ili kasnije ulaze u maloprodajnu cenu.
Aleksandar Djukov je jasno stavio do znanja da rok isteka licence i tempo pregovora ne moraju da se poklope. Ako se posao ne zatvori do kraja jula, Srbija ulazi u avgust sa rafinerijom čiji je status ponovo otvoreno pitanje, a jedina opipljiva odbrana biće upravo ono gorivo koje se sada slaže u nove rezervoare. Da li će 120.000 kubnih metara i zalihe za mesec i po dana biti dovoljan tampon ako Pančevo stane, ili je to samo odlaganje računa koji stiže na jesen?
