Lekovi jeftiniji od 1. avgusta: plaviks sa 302 na 60 dinara
Država od 1. avgusta preuzima veći deo doplate za desetine lekova na recept. Plaviks pada sa 302 na 60 dinara, mera obuhvata do tri miliona građana.
- Država od 1. avgusta preuzima veći deo doplate za desetine lekova na recept.
- Plaviks pada sa 302 na 60 dinara, Glucophage sa 283 na 121, a Lorista sa 176 na 50 dinara.
- Mera obuhvata 2,5 do 3 miliona građana, pre svega penzionere i hronične bolesnike.
- Doplata je manja za 10 do 40 odsto najmanje godinu dana, a državu košta oko 8,5 milijardi RSD (~80 miliona EUR).
Plaviks, lek protiv zgrušavanja krvi, od 1. avgusta beleži pad doplate sa 302 na 60 dinara, jedno od najvećih pojedinačnih sniženja na listi od nekoliko desetina lekova na recept. Reč je o meri kojom država preuzima veći deo troška terapije koji je do sada padao na pacijenta, i to za lekove koji se koriste svakodnevno i dugoročno.
Snižene doplate ne odnose se na jednokratne kupovine, nego na hronične terapije. Na spisak su ušli lekovi za dijabetes, povišen krvni pritisak, osteoporozu, Parkinsonovu bolest, više antibiotika, kapi za oči i pumpice za astmu. To je segment potrošnje koji za penzionera ili hroničnog bolesnika predstavlja fiksni mesečni izdatak, sličan računu za struju ili grejanje.
Koga mera obuhvata i koliko štedi?
Po dostupnim procenama, niže doplate obuhvatiće između 2,5 i 3 miliona građana. Najveći deo čine penzioneri i pacijenti na redovnoj terapiji, dakle grupe sa niskim i nepromenljivim primanjima, kod kojih izdatak za lekove ima najveću težinu u kućnom budžetu.
Konkretni primeri pokazuju raspon sniženja. Glucophage za dijabetes pada sa 283 na 121 dinar, a Lorista za pritisak sa 176 na 50 dinara. Kod pacijenta koji uzima dva ili tri takva leka mesečno, razlika se meri stotinama dinara po kutiji, a na godišnjem nivou ide u hiljade. Doplata za obuhvaćene lekove biće manja za 10 do 40 odsto, u zavisnosti od leka, i to najmanje godinu dana.
Za kućni budžet penzionera to nije simbolična stavka. Kod osobe koja istovremeno leči pritisak, dijabetes i koristi terapiju protiv zgrušavanja krvi, zbir mesečnih ušteda po svim lekovima može da pokrije deo drugih fiksnih troškova.
Trošak za budžet i rok trajanja mere
Sa fiskalne strane, reč je o privremenoj meri čiji je trošak procenjen na oko 8,5 milijardi dinara (~80 miliona EUR). Taj iznos država pokriva time što na sebe preuzima deo doplate koji je ranije plaćao pacijent, pa efekat za građane zavisi od toga hoće li mera biti produžena posle prve godine ili vraćena na raniji nivo.
Model preuzimanja dela doplate razlikuje se od trajnog sniženja cene leka. Cena koju proizvođač formira ostaje ista, a menja se odnos između onoga što snosi Fond i onoga što doplaćuje osiguranik. Za pacijenta je rezultat isti dok mera traje, ali je održivost vezana za budžet, a ne za tržišnu cenu leka.
Ostaje pitanje šta se dešava po isteku najavljenog roka od godinu dana i da li će niže doplate postati stalne. Do tada, za pacijente na redovnim terapijama merilo koristi biće sasvim konkretno: zbir na apotečkom računu na kraju meseca. Koliko će vama lično biti niži izdatak za lekove od avgusta?
