Država od 22. septembra isplaćuje 6.000 dinara građanima

Iz Akcionarskog fonda svakom punoletnom građaninu Srbije biće isplaćeno 6.000 dinara (~51 EUR), a isplata počinje 22. septembra. Prvi put je uz najavu ovakvog davanja objavljen i konkretan datum i tačan iznos po glavi, čime se predizborno saopštenje pretvara u obavezu sa rokom.

Iznos od 6.000 dinara po punoletnom građaninu skroman je u apsolutnom smislu: reč je o vrednosti koja je bliža simboličnom transferu nego korekciji dohotka. Za domaćinstvo od dva punoletna člana to znači 12.000 dinara (~102 EUR), za domaćinstvo od četiri člana 24.000 dinara. Efekat na potrošnju najverovatnije se svodi na pokriće jednog do dva mesečna računa, a ne na trajnu promenu kupovne moći.

Odakle novac i ko ima pravo

Sredstva se isplaćuju iz Akcionarskog fonda, koji upravlja državnim udelima u preduzećima i prihodima od njihove prodaje. To je bitan detalj: isplata se ne finansira iz tekućih poreskih prihoda niti se u saopštenju vezuje za dodatno zaduživanje, već iz imovine kojom država već raspolaže. Pravo na davanje ima svaki punoletan građanin, bez dodatnog uslova dohodovnog cenzusa koji bi transfer usmerio ka najugroženijima.

Uz opšte davanje, penzionerima je najavljena posebna, dodatna pomoć do 50.000 dinara (~427 EUR). Reč je o iznosu koji je gotovo devet puta veći od opšteg transfera i koji cilja biračko telo sa najvišom izlaznošću. Kombinacija dva paralelna davanja, jednog univerzalnog i jednog usmerenog na penzionere, oblikuje jasnu strukturu: široka baza dobija malo, a najstabilniji glasački blok dobija znatno više.

Za budžet, ukupan trošak zavisi od broja punoletnih građana koji podignu isplatu i od obuhvata penzionerske pomoći. Pri populaciji punoletnih građana koja se meri milionima, samo opšti deo transfera lako prelazi nekoliko milijardi dinara, pre nego što se doda penzionerski segment.

Zašto isplata stiže baš pred izbore?

Vremenski raspored je ono što ovoj vesti daje težinu. Isplate se poklapaju sa najavom parlamentarnih izbora na jesen, a datum od 22. septembra postavlja transfer u sam predizborni prozor. U ekonomskoj literaturi ovakva davanja spadaju u kategoriju političkog poslovnog ciklusa: potrošnja i transferi ka biračima rastu neposredno pred glasanje, a ne po ritmu privrednih potreba.

Tu prestaje tržišna logika. Kada bi cilj bio korekcija životnog standarda, transfer bi bio usmeren prema dohotku, vezan za inflaciju i raspoređen tokom cele godine, a ne koncentrisan u jednom mesecu. Kada je davanje ravnomerno po glavi i tempirano uz izborni kalendar, mera se čita kao politički signal, a ne kao mera socijalne politike. Novac iz Akcionarskog fonda troši imovinu koja se jednom rasproda, dok se stalne obaveze prema penzionerima ugrađuju u budžet za godine unapred.

Ostaje pitanje šta dolazi posle glasanja: da li je 6.000 dinara jednokratni predizborni gest ili najava trajnijeg modela raspodele državne imovine. Da li biste 6.000 dinara po glavi nazvali pomoći građanima ili predizbornom investicijom u glasove?