Brent probio 86 dolara, berze pale zbog takse na Ormuz
Cena Brenta porasla je 3,49 odsto na 86,24 dolara po barelu pošto je Vašington najavio taksu od 20 odsto na tankere kroz Ormuski moreuz, a Nasdaq je istog dana pao 1,55 odsto.
- Brent porastao 3,49 odsto na 86,24 dolara po barelu, WTI 3,38 odsto na 80,79 dolara.
- Vašington najavio taksu od 20 odsto na tankere kroz Ormuski moreuz i obnovu blokade iranskih brodova.
- Nasdaq pao 1,55 odsto, S&P 500 minus 0,79, a evropski indeksi zatvorili dan u minusu.
Cena nafte Brent porasla je 14. jula za 3,49 odsto, na 86,235 dolara po barelu, dok je američki WTI dodao 3,38 odsto i dostigao 80,79 dolara, pokazuju kotacije oko 9.30 časova. Skok je usledio pošto je Vašington najavio novu taksu od 20 odsto na tankere koji prolaze kroz Ormuski moreuz, uz najavu obnove blokade iranskih brodova. Reč je o drugom uzastopnom danu rasta na naftnom tržištu, ali sa bitno drugačijim okidačem od prethodnog: umesto pojedinačnog geopolitičkog incidenta, tržište sada procenjuje trošak koji bi pao na sam transport preko najosetljivije pomorske tačke za globalno snabdevanje energentima.
Ormuski moreuz je uski prolaz kroz koji dnevno prođe petina svetske potrošnje nafte. Svaka mera koja poskupljuje ili usporava plovidbu tom rutom direktno se preliva na cenu barela, jer trgovci u kotacije ugrađuju premiju za rizik isporuke. Najava blokade iranskih brodova dodatno je pooštrila procenu, pošto uklanja deo ponude iz jednačine i pomera pregovaračku poziciju velikih uvoznika, pre svih rafinerija u Aziji.
Koliko bi taksa stvarno koštala jedan tanker?
Prema redakcijskoj proceni, a ne kao zvaničan podatak iz izvora, taksa od 20 odsto značila bi trošak od oko 32 miliona dolara po jednom supertankeru pri aktuelnim cenama tereta. Poređenja radi, prethodne naknade koje je naplaćivala iranska strana dostizale su najviše oko 2 miliona dolara po prolasku. Ako se ta računica potvrdi u praksi, reč je o šesnaestostrukom skoku fiksnog troška po plovidbi, koji brodari po pravilu prebacuju na krajnjeg kupca kroz višu cenu barela i skuplji vozarinski spread.
Za uvoznike to znači rast nabavnih troškova u trenutku kada su marže rafinerija već pod pritiskom slabije tražnje. Za zemlje uvoznice energenata, među kojima je i Srbija, svaki trajniji pomak Brenta iznad 85 dolara postepeno se preliva na cenu goriva na pumpama i na inflatorna očekivanja, sa zadrškom od nekoliko nedelja.
Zašto su berze reagovale padom, a ne rastom?
Rast cene nafte istog dana je oborio akcije na obe strane Atlantika. Na Volstritu je Dow Jones pao 0,26 odsto, S&P 500 je izgubio 0,79 odsto, a tehnološki Nasdaq je skliznuo 1,55 odsto, najviše u indeksu. Evropska tržišta zatvorila su dan u minusu: nemački DAX pao je 0,35 odsto, francuski CAC 40 minus 0,62, a londonski FTSE 100 minus 0,21 odsto. Izuzetak je bio moskovski MOEX, koji je dobio 1,13 odsto, potpomognut skupljom naftom kao glavnim izvoznim prihodom Rusije.
Logika pada je jasna: skuplja nafta znači veće troškove za avio-kompanije, hemijsku industriju, transport i potrošačku potrošnju, pa investitori premeštaju kapital iz akcija osetljivih na cenu energije. Tehnološki sektor je najranjiviji jer se njegove visoke procene oslanjaju na očekivanje jeftinog kapitala, a svaki novi inflatorni impuls udaljava izglede za skoro snižavanje kamatnih stopa.
Ako taksa na tankere zaista stupi na snagu, ostaje pitanje koliko dugo tržište može da nosi Brent iznad 85 dolara pre nego što viša cena goriva počne da usporava potrošnju: da li je ovo početak novog energetskog ciklusa ili kratkotrajna premija za rizik koja će splasnuti čim se pregovori pomere?
