Krhko primirje u Zalivu drži naftu iznad 75 dolara
Brent se na kraju nedelje zadržao oko 75,5 dolara uz nedeljni skok od gotovo 5 odsto, dok poremećaji u Ormuškom moreuzu drže ratnu premiju u ceni, a Volstrit zatvara plus na AI akcijama.
- Brent se na kraju nedelje zadržao oko 75,5 dolara, a WTI oko 71,2 dolara po barelu.
- Nedeljni rast cene nafte iznosi oko 4,7 odsto zbog poremećaja u snabdevanju kroz Ormuški moreuz.
- Kroz taj moreuz prolazi oko 20 odsto svetske trgovine naftom i gasom.
- Volstrit je zatvoren u plusu, Nasdaq oko 1,3 odsto naviše, vođen akcijama kompanija iz oblasti veštačke inteligencije.
Cena barela Brent nafte zadržala se u petak oko 75,5 dolara, uz nedeljni rast od gotovo 4,7 odsto, jer poremećaji u Ormuškom moreuzu drže takozvanu ratnu premiju u ceni sirove nafte. Američki referentni WTI trgovao se oko 71,2 dolara po barelu, prateći isti geopolitički signal. Presek nedelje na globalnim tržištima pokazuje raskorak: energenti rastu na strahu od prekida isporuka, dok berze u Njujorku beleže dobit vođene tehnološkim sektorom.
Fakticki narušeno primirje između Sjedinjenih Država i Irana, posle novih napada, vratilo je premiju rizika u cenu barela. Pregovori se, prema dostupnim informacijama, nastavljaju, ali tržište ne kupuje smirivanje dok se ne vide konkretni koraci. Ratna premija nije apstrakcija: ona je razlika između cene koju bi nafta imala u mirnom okruženju i one koju plaća kupac kada postoji rizik da tankeri ne isplove.
Zašto tenzije u Zalivu dižu cenu barela?
Odgovor je u geografiji snabdevanja. Ormuški moreuz je uski morski koridor kroz koji prolazi oko petine svetske trgovine naftom i tečnim gasom. Kada se pojavi sumnja da bi taj prolaz mogao da bude blokiran ili usporen, kupci nafte reaguju unapred, obezbeđujući zalihe po višoj ceni, a to podiže berzansku kotaciju za sve učesnike, ne samo za one koji zaista prevoze robu kroz moreuz.
Nedeljni skok od 4,7 odsto nije velika promena u istorijskim okvirima energetskih šokova, ali je dovoljan da se oseti duž celog lanca. Gube ga kupci sirove nafte, rafinerije sa tankim maržama i, na kraju, potrošači na pumpama u zemljama uvoznicama. Dobijaju izvoznice iz Zaliva i naftne kompanije koje prodaju po višoj referentnoj ceni. Za Srbiju, koja najveći deo potreba pokriva uvozom, svaki dolar na barelu prelama se u trošak nabavke i posredno u inflatorni pritisak, iako se efekat na pumpama vidi sa zadrškom.
Istorija pokazuje da ratna premija ume da bude prolazna. Kada se tenzije smire, cena se često vraća ka nivou koji određuju ponuda i tražnja, a ne strah. Zato je ključno pitanje za naredne dane da li primirje ostaje mrtvo slovo na papiru ili se pregovori pretvore u stvarno smirivanje na terenu.
Volstrit veruje veštačkoj inteligenciji
Dok energenti reaguju na Zaliv, američke berze idu drugim tempom. Volstrit je nedelju zatvorio u plusu, sa Nasdaq indeksom oko 1,3 odsto naviše, vođenim akcijama velikih kompanija iz oblasti veštačke inteligencije. Ulagači i dalje kapitalna ulaganja u AI infrastrukturu tretiraju kao motor rasta prihoda, pa taj sektor apsorbuje deo geopolitičke nervoze koja bi inače spustila širi indeks.
Ova podela je poučna. Tržište nafte i tržište akcija reaguju na različite rizike u istom trenutku: prvo na fizičku dostupnost robe, drugo na očekivani rast profita tehnoloških lidera. Kada se ta dva signala razmimoiđu, kao ove nedelje, dobija se slika u kojoj investitor istovremeno plaća skuplju energiju i skuplju tehnološku akciju.
Za posmatrača iz Srbije, poruka je jednostavna: cena goriva zavisi od događaja hiljadama kilometara daleko, dok globalni kapital i dalje traži prinos u sektoru veštačke inteligencije. Da li mislite da će se ratna premija na nafti zadržati ili će pregovori u Zalivu ubrzo spustiti cenu barela?
