Nafta skočila na 88 dolara, zlato palo na osmomesečno dno
Brent je 17. jula skočio oko 4,6 odsto i zatvorio na 88,10 dolara za barel, dok je zlato palo na nivoe iz novembra 2025. Eskalacija u Zalivu i pretnja Ormuskom moreuzu prekrojili su tržišta.
- Cena Brenta skočila je oko 4,6 odsto i zatvorila na 88,10 dolara za barel, dok je američki WTI porastao oko 4,5 odsto, na oko 82 dolara.
- Zlato je palo na nivoe iz novembra 2025, u zoni od oko 3.965 do 4.016 dolara za uncu, uprkos ratnim tenzijama.
- Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske nafte, ostaje poremećen posle napada u Zalivu.
- Kuvajt je prijavio napad na elektranu i postrojenje za desalinizaciju vode, gde je izbio požar.
Cena Brenta zatvorila je 17. jula na 88,10 dolara za barel, uz dnevni rast od oko 4,6 odsto, što je najoštriji jednodnevni skok naftnog referentnog indeksa od početka eskalacije između Sjedinjenih Država i Irana. Američki WTI pratio je isti smer i porastao oko 4,5 odsto, na oko 82 dolara za barel. Okidač nije bila nova sankcija niti odluka OPEK-a, već vojni razvoj u Zalivu: tržište je za jednu sednicu ugradilo premiju rizika koju je do juče držalo po strani.
Kuvajt je saopštio da je Iran pogodio elektranu i postrojenje za desalinizaciju vode, gde je izbio požar. Iran je, sa svoje strane, naveo da je gađao mete Sjedinjenih Država u Bahreinu, Kuvajtu, Kataru i Jordanu. Za tržište nafte ključna nije šteta na pojedinačnom objektu, već geografija: svaki od tih pravaca leži uz Ormuski moreuz, usko grlo kroz koje prolazi oko 20 odsto svetske ponude nafte. Dok god je taj koridor pod pretnjom, trgovci ugrađuju premiju za prekid isporuke, bez obzira na to koliko je barela stvarno izgubljeno.
Zaliv diktira cenu barela
Gubitnici su jasni: neto uvoznici energije i avio-kompanije, kojima gorivo čini najveću varijabilnu stavku, kao i centralne banke koje pokušavaju da obore inflaciju. Dobitnici su proizvođači sa slobodnim kapacitetom i naftne kompanije čija se marža na preradu širi kada spread između sirove nafte i derivata raste. Za Srbiju, koja najveći deo nafte uvozi, skok Brenta na 88 dolara znači pritisak na uvoznu cenu i, sa zadrškom, na maloprodajne cene goriva.
Poređenja radi, samo dan ranije Brent se kretao kod 84 dolara, a zlato je klizilo ka 4.000 dolara za uncu. Za nešto više od 24 sata odnos snaga se preokrenuo: nafta je naglo skočila, a zlato je nastavilo da pada. To je neobičan spoj, jer geopolitička eskalacija obično podiže obe stavke istovremeno.
Zašto zlato pada dok rat eskalira?
Na prvi pogled reč je o paradoksu, pošto zlato po pravilu služi kao sigurno utočište u kriznim danima. Ovog puta ono je palo na nivoe iz novembra 2025, u zoni od oko 3.965 do 4.016 dolara za uncu. Objašnjenje leži u kamatnim očekivanjima i dolaru: kada skok nafte preti da produži inflaciju, tržište smanjuje računicu za brzo snižavanje kamata, prinosi na obveznice rastu, a zlato, koje ne nosi prinos, gubi privlačnost. Jači dolar dodatno pritiska uncu. Drugim rečima, isti šok koji diže naftu ruši argument za zlato.
Za investitore i za srpski budžet pitanje nije da li je premija rizika opravdana, nego koliko će trajati. Ako Ormuski moreuz ostane prohodan, premija se obično istopi za nekoliko sedmica; ako se koridor zatvori makar delimično, 88 dolara postaje polazna, a ne krajnja tačka. Da li će tržište sledeće nedelje testirati devedeset dolara ili se vratiti ispod osamdeset pet?
