Brent ispod 100 dolara: pregovori SAD i Irana obaraju cenu

Cena Brenta spustila se ka 97 dolara po barelu, uz dnevni pad između 2 i 4 odsto, čime je referentna svetska nafta prvi put posle nekoliko nedelja iznad 100 dolara vraćena ispod te granice. Okidač nije bila ponuda, već diplomatija: signali da bi pregovori Sjedinjenih Država i Irana mogli da budu obnovljeni skinuli su deo ratne premije koju je tržište prethodnih nedelja ugradilo u cenu.

Posredovanje vode Pakistan i Kina, dve zemlje sa direktnim interesom da se tenzija u Zalivu ne pretvori u prekid isporuka. Peking je najveći kupac iranske nafte, a svaki poremećaj u regionu udara pravo u njegov uvoz. Za trgovce naftom sam nagoveštaj razgovora dovoljan je razlog da smanje kratkoročne pozicije koje su računale na dalji rast cene.

Zašto cena pada uprkos slabijem prometu kroz Ormuz?

Na prvi pogled, logika je obrnuta. Promet tankera kroz Ormuški moreuz, kroz koji prolazi oko petine svetske nafte, najniži je od maja. Manje isporuka po pravilu znači višu cenu. Ipak, tržište već nedeljama trguje strahom, a ne stvarnim manjkom: pad prometa bio je ukalkulisan u cenu iznad 100 dolara, pa svaki znak popuštanja tenzije brže obara premiju nego što je stvarni fizički manjak podiže.

Uz to, ponuda se preusmerava, ali ne nestaje. Izvoz Saudijske Arabije preko Crvenog mora pao je 41 odsto u odnosu na martovski vrh, jer rafinerije i kupci biraju sigurnije, iako duže i skuplje rute oko Afrike. Barel i dalje stiže na tržište, samo sporije i uz veće troškove prevoza. Za formiranje cene to je bitna razlika: rizik prekida nije isto što i prekid.

Ko gubi, a ko dobija na nižoj ceni

Niža cena Brenta direktno olakšava uvoznicima. Zemlje Evropske unije, koje naftu plaćaju u dolarima, dobijaju predah kod troškova energije i pritiska na inflaciju. Za Srbiju, koja najveći deo nafte uvozi, svaki pad referentne cene ublažava trošak snabdevanja i pritisak na maloprodajne cene goriva, iako se taj efekat na pumpama vidi sa zakašnjenjem.

Na drugoj strani gube proizvođači. Budžeti Saudijske Arabije, Rusije i drugih izvoznika oslonjeni su na višu prosečnu cenu, a svaki dolar ispod projektovanog nivoa smanjuje prihod od izvoza. Za članice OPEK plus, koje su deo proizvodnje već povukle sa tržišta da bi držale cenu, povratak ispod 100 dolara znači da je odbrana tog nivoa postala skuplja i neizvesnija.

Ostaje pitanje trajnosti. Cena koju je podigla geopolitika lako se vraća čim se rizik ohladi, ali isto tako brzo skače na svaku novu vest iz Zaliva. Ako pregovori SAD i Irana zaista krenu, Brent bi mogao da se stabilizuje bliže fundamentima ponude i tražnje. Ako se razgovori izjalove, ratna premija se vraća preko noći. Verujete li da će niža cena nafte stići i do domaćih pumpi ili će je pojesti kurs i marže u lancu snabdevanja?