Rad u penziji: jednima raste, drugi ostaju bez primanja
Sve više penzionera u Srbiji nastavlja da radi posle penzionisanja. Za jedne to znači uvećanje penzije, za druge rizik da je izgube, a sve zavisi od tipa penzije.
- Starosni penzioneri mogu da rade bez ograničenja, uz obaveznu pauzu od najmanje jednog dana između penzionisanja i novog ugovora.
- Ponovni obračun penzije moguć je posle najmanje 12 meseci staža sa plaćenim doprinosima, ali preko 45 godina ukupnog staža nema dodatnog uvećanja.
- Korisnik porodične penzije sme da zaradi najviše 51.297 dinara (~437 EUR) mesečno u 2026, iznad toga gubi pravo na primanje.
- Korisnik invalidske penzije rizikuje obustavu ako zasnuje klasičan radni odnos sa obaveznim doprinosima.
Sve više penzionera u Srbiji posle odlaska u penziju nastavlja da radi, a ishod te odluke ne zavisi od volje poslodavca nego od jednog podatka: tipa penzije koji korisnik prima. Za jedne dodatni rad znači veće mesečno primanje, za druge znači rizik da ostanu bez penzije koju već primaju.
Razlika počinje kod starosne penzije, koja daje najviše slobode. Korisnik starosne penzije može da zaključi ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme, ugovor o delu, autorski ugovor ili da obavlja privremene i povremene poslove, bez gornje granice zarade. Jedini formalni uslov jeste pauza od najmanje jednog dana između dana penzionisanja i dana zasnivanja novog radnog odnosa, kako bi se pravni status jasno razdvojio.
Kada rad uvećava penziju?
Starosni penzioner koji nastavi da radi i uredno uplaćuje doprinose može, posle najmanje 12 meseci neprekidnog staža, da traži ponovni obračun penzije u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Bitno je razumeti šta se tada preračunava: revizija se radi na originalnu odluku o penziji, a ne na visinu poslednje zarade, pa efekat nije automatski onoliki koliko mnogi očekuju.
Postoji i tvrda granica. Kada ukupan staž korisnika pređe 45 godina, dodatne godine rada više ne donose povećanje penzije, jer je to zakonski maksimum priznatog staža. Za nekoga ko je već blizu te granice, dalji rad uz uplatu doprinosa uvećava tekuću zaradu, ali ne i buduću penziju, što menja celu računicu.
Poseban problem je rad u sivoj zoni. Ako se za obavljeni posao ne uplaćuju doprinosi, taj period se ne evidentira i trajno se gubi kao osnov za bilo kakvo buduće uvećanje. Novac zarađen na ruke ostaje samo trenutni prihod, bez ikakvog traga u penzijskom stažu.
Ko rizikuje da ostane bez primanja?
Na drugom kraju su korisnici invalidske penzije, koji imaju najveća ograničenja. Ako takav korisnik zaključi klasičan ugovor o radu sa prijavom na obavezno socijalno osiguranje, Fond PIO može pokrenuti postupak obustave invalidske penzije, jer se time dovodi u pitanje sam osnov za njeno priznavanje. Izuzetak postoji za profesionalna vojna lica i policajce pod određenim uslovima, ali za većinu drugih korisnika rizik je konkretan.
Slično je i sa porodičnom penzijom, koja se u praksi najčešće pogrešno tumači. Korisnik porodične penzije sme da radi isključivo preko ugovora van radnog odnosa i uz strogo ograničenje zarade. Za 2026. godinu maksimalni dozvoljeni mesečni prihod iznosi 51.297 dinara (~437 EUR). Svako prekoračenje te cifre povlači rizik gubitka prava na porodičnu penziju, pa korisnici koji uzmu jedan honorar više mogu nesvesno da izgube stalno mesečno primanje.
Poruka koja se izdvaja iz svih ovih pravila jeste da rad uz penziju nije ni univerzalno dobit ni univerzalno rizik. Za starosnog penzionera to je uglavnom prilika, za korisnika invalidske ili porodične penzije često zamka. Pre nego što potpišete bilo kakav ugovor, koji tip penzije primate i da li vam se dodatni rad zaista isplati?
