Vlada produžila nižu akcizu na gorivo za još nedelju dana
Vlada Srbije zadržala je smanjenu akcizu na naftne derivate još sedam dana, nakon što su dizel i benzin poskupeli 24. jula. Cilj je da se ublaži pritisak rasta cena goriva na građane i privredu.
- Vlada Srbije zadržala je smanjenu akcizu na naftne derivate za još nedelju dana.
- Odluka stiže odmah posle poskupljenja dizela i benzina 24. jula.
- Cilj mere je da se ublaži pritisak rasta cena goriva na građane i privredu.
- Otvoreno je pitanje koliko dugo budžet može da drži cenu goriva pod kontrolom.
Smanjena akciza na naftne derivate ostaje na snazi još nedelju dana, saopštila je Vlada Srbije, svega nekoliko dana pošto su dizel i benzin na pumpama poskupeli 24. jula. Mera se odnosi na dizel i motorne benzine, a produženje znači da državna intervencija na jednu od komponenti maloprodajne cene goriva traje duže nego što je prvobitno bilo predviđeno.
Akciza je jedan od delova cene goriva na koji država ima direktan uticaj, uz porez na dodatu vrednost i troškove naftnih kompanija. Kada svetske cene nafte i kurs dinara podignu osnovnu cenu derivata, snižena akciza je poluga kojom Vlada može da ublaži deo poskupljenja pre nego što ono stigne do vozača. Upravo je ta poluga sada ostavljena na nižem nivou još sedam dana.
Zašto Vlada ponovo interveniše na akcizama?
Povod je poskupljenje koje je stupilo na snagu 24. jula, kada su cene dizela i benzina na domaćim pumpama korigovane naviše. Bez intervencije, pun iznos akcize bi se u narednom obračunskom periodu prelio na maloprodajnu cenu i dodatno opteretio potrošače. Produžetkom niže akcize Vlada odlaže taj efekat i drži cenu na pumpama nižom nego što bi bila po redovnoj tarifi.
Korist je najvidljivija kod dve grupe. Prva su domaćinstva, kojima gorivo čini stalan mesečni trošak i kojima svaka korekcija cene na pumpi direktno smanjuje raspoloživi dohodak. Druga je privreda, pre svega transport, poljoprivreda i delatnosti kod kojih gorivo ulazi u strukturu troškova. Kod njih niža cena goriva usporava rast cena robe i usluga, pa mera ima i posredni antiinflatorni efekat.
Ko snosi teret niže akcize?
Svaka snižena akciza ima svoju drugu stranu: manji priliv u budžet. Akcize na naftne derivate su jedan od izdašnijih poreskih prihoda države, pa produžavanje niže stope znači da se deo tereta prebacuje sa vozača na javne finansije. Dokle god je produženje kratko i vezano za pojedinačni talas poskupljenja, taj gubitak je ograničen. Ako se privremena mera ponavlja iz nedelje u nedelju, računica postaje osetljivija.
Tu je i pitanje trajnosti. Cena goriva u Srbiji formira se po regulisanoj metodologiji i menja u pravilnim razmacima, a najveći pritisak na nju dolazi spolja, kroz svetsku cenu nafte i kretanje kursa. Akciza je domaći instrument kojim se taj spoljni udar amortizuje, ali ne poništava. Ako osnovna cena derivata nastavi da raste, država će morati da bira između daljeg odricanja od prihoda i puštanja cene da se približi tržišnom nivou.
Za sada je izabrano prvo: još jedna nedelja niže akcize i nižih cena na pumpama. Ostaje da se prati naredni obračunski period i odluka koja će uz njega doći. Koliko dugo, po vašem mišljenju, budžet može da drži cenu goriva pod kontrolom pre nego što pritisak postane preveliki?
