Cena šljive za preradu 20 dinara, berba do 20 po kilogramu

Otkupna cena šljive namenjene preradi u Šumadiji kreće se od 20 do 25 dinara po kilogramu, dok sami troškovi berbe, u zavisnosti od organizacije posla i visine roda, iznose 10 do 20 dinara. Odnos te dve cifre je cela priča ovogodišnje sezone: u nepovoljnijoj varijanti voćaru po kilogramu ostaje jedan dinar, i to pre nego što u račun uđu zaštita, đubrivo i gorivo.

Rod je pritom obilan. U Stragarima kod Kragujevca, podno Rudnika, težina plodova je savila grane, a pojedine i polomila. Miroslav Cicić, voćar iz Stragara čiji je zasad star četvrt veka, prosečan prinos ove godine procenjuje na oko 35.000 kilograma po hektaru.

„Godina je toliko rodila da možete da nađete voće u zabranu”, kaže Cicić.

Srbija je prva u Evropi i treća u svetu po proizvodnji šljive, a zasadi kod nas zauzimaju više od 70.000 hektara. Ta pozicija se ne prelama u cenu koju proizvođač dobije na otkupnom mestu.

Koliko ostane voćaru kada se odbije berba

Pri prinosu od 35.000 kilograma i ceni od 22,5 dinara, koliko iznosi sredina raspona za preradu, hektar donosi oko 787.000 dinara (~6.700 EUR) bruto. Berba istog tog hektara košta između 350.000 i 700.000 dinara. Posle nje ostaje od 87.000 do 437.000 dinara, a iz tog iznosa se tek plaćaju:

• zaštita zasada
• đubrivo
• gorivo
• ostali troškovi proizvodnje

Marža je u lošijoj varijanti negativna, a u boljoj svedena na nivo na kojem se višegodišnji zasad teško obnavlja. Otuda i najava voćara da će veći deo prinosa zadržati za sopstvene potrebe, a na tržište, domaće i evropsko, poslati ostatak.

Prva klasa nosi dvostruko, ali je ne nosi ceo rod

Konzumna šljiva prve klase plaća se znatno bolje od one koja ide u preradu. Vladimir Hadžić, koji šljivu gaji na četiri hektara, raspon opisuje kratko: „Cena je tu za prvu klasu konzumno oko 50 dinara, a za preradu 25 do 30 dinara”, kaže on, uz ocenu da su ponuđene cene ispod ekonomske isplativosti.

Po prosečnom prinosu, na četiri hektara reč je o oko 140.000 kilograma. Po ceni za preradu od 25 dinara to je oko 3,5 miliona dinara (~30.000 EUR) bruto, dok sama berba tog roda košta od 1,4 do 2,8 miliona dinara. Razlika između konzumne i prerađivačke cene jeste dvostruka, ali kroz prvu klasu prolazi samo deo roda: ostatak, po krupnoći i oštećenjima, pada u niži cenovni razred.

Zašto se cena šljive izjednačila sa cenom ratarskog roda

Ovogodišnja otkupna cena šljive za preradu praktično je na nivou cene kukuruza, koji je posle suše pao na 20,20 dinara po kilogramu. Reč je o dva različita proizvodna ciklusa: kukuruz se seje i žanje u istoj godini, dok zasad šljive traži nekoliko godina do prvog punog roda i ulaganje u zaštitu svake sezone, bez obzira na to da li će cena tu investiciju pokriti. Kada se te dve cifre poklope, računica za podizanje novog zasada se menja.

Šta pokriva grad, a šta ministarstvo

Ulaganja u opremu i osiguranje idu preko dva nivoa vlasti. Snežana Živanović Katić, članica Gradskog veća Kragujevca za ravnomerni i održivi razvoj sela i grada, navodi da grad pokriva 30% polise osiguranja plodova, dok preostalih 70% voćari dobijaju preko Ministarstva poljoprivrede.

Najveća stavka je mehanizacija.

“Ono što je najveća investicija i što je najvažnije, to su svakako traktori, 64 nova traktora ove godine je subvencionisao Grad iznosom do 700.000 dinara”

Gornji iznos subvencije po traktoru, 700.000 dinara (~6.000 EUR), gotovo je jednak bruto prihodu koji jedan hektar šljive donosi po ovogodišnjoj ceni za preradu. Podrška ulazi u opremu, a ne u cenu, pa računicu berbe ne menja.

Otkup ide sporije nego prethodnih godina

Prošla sezona je u Šumadiji protekla u znaku suše i vremenskih nepogoda, pa pojedina domaćinstva nisu imala plodova ni za svoje potrebe. Ove godine roda ima, a koči plasman. Otkup se organizuje sporije nego prethodnih godina, na pojedinim mestima kupaca nema, pa proizvođači ulaze u berbu bez potvrđenog kupca i bez poznate cene.

Jedan od kanala koji ostaje kada organizovanog otkupa nema je veletrgovina, poput beogradske veleprodaje voća i povrća Mitaleks, gde roba ide na veliko i po klasi, a ne po ugovoru sklopljenom pre berbe.

Posledica koja se već nazire je da deo roda ostane neobran, jer se za trošak berbe ne dobija pokriće. Proizvođači uz to navode da je svake godine sve manje onih koji ulažu u nove zasade, a deo njih razmatra smanjenje proizvodnje ili potpuno napuštanje šljive.

U Stragarima se u isto vreme održavaju „Šumadijski dani šljive”, manifestacija koja se sa pauzama priređuje od 2009. godine. Mirjana Milenković, direktorka Gradske turističke organizacije Kragujevac, navodi da program okuplja više od 100 izlagača i oko 350 učesnika. Skup se drži u Ulici šumadijske šljive, podno Rudnika.

Za većinu proizvođača sezona se svodi na jedno pitanje: koliki deo roda može da prođe kao prva klasa po 50 dinara, jer sve što padne u prerađivački razred po 20 do 25 dinara jedva vraća trošak sopstvene berbe.