Limit za paušalce stoji od 2013, cene su gore 76 odsto

Limit za paušalno oporezivanje preduzetnika u Srbiji iznosi šest miliona dinara još od 2013. godine, a potrošačke cene su u međuvremenu porasle 76 odsto. Prosečna neto zarada u istom periodu skočila je 120 odsto, sa oko 60.000 na oko 135.000 dinara mesečno.

Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije, koje okuplja više od 25.000 domaćih privrednika, uputilo je 6. avgusta zvaničan dopis Ministarstvu finansija sa zahtevom da se taj prag pomeri na osam miliona dinara. Isti dopis traži i da se granica za ulazak u sistem PDV-a podigne sa osam na 12 miliona dinara. Na čelu udruženja je Darko Majstorović, koji je identičan predlog Ministarstvu poslao još 25. maja 2023. godine.

„Ovo nije nova ideja koju iznosimo zato što je sada aktuelna, tražimo je već tri godine. Limit od šest miliona dinara je zamrznut od 2013. godine, dok su potrošačke cene u tom periodu porasle 76 odsto, a prosečna neto zarada 120 odsto”, naveo je Majstorović u zahtevu upućenom Ministarstvu finansija.

Po računici udruženja, da je prag pratio rast cena, danas bi iznosio više od 10 miliona dinara. Traženih osam miliona je, po toj logici, ispod nivoa koji bi limit imao da je indeksiran.

Koliko šest miliona vredi danas

Šest miliona dinara godišnjeg prometa je pola miliona dinara mesečno. U godini kada je prag određen, to je bilo oko 8,3 prosečne neto zarade. Sa današnjom prosečnom zaradom od oko 135.000 dinara, isti iznos vredi 3,7 prosečnih plata.

Reč je o prometu, ne o zaradi preduzetnika. Iz tih pola miliona mesečno plaćaju se materijal, zakup, podizvođači, oprema i porez, pa preduzetnik koji fakturiše na granici limita nema prihod uporediv sa tim iznosom. Zbog toga prag danas hvata i zanatlije, frizerske radnje i IT konsultante koji su 2013. bili daleko ispod njega.

Šta se dešava kada preduzetnik priđe pragu?

Prekoračenje limita znači gubitak prava na paušal i prelazak u administrativno zahtevniji režim, bez ijednog dinara stvarnog rasta posla. Irena Đorđević Šušić, šef Jedinice za inovacije i preduzetništvo u NALED-u, opisala je ponašanje koje se zbog toga ponavlja godinama.

„Od 2013. do danas prosečna zarada je porasla sa oko 60.000 na 135.000 dinara, dok je inflacija porasla za 76%. Limit je ostao isti, pa preduzetnici čim se približe limitu ili počinju da rade na crno, ili stavljaju firmu u mirovanje, ili je ugase. Zato smo predložili povećanje limita sa 6 na 8 miliona dinara”, rekla je Đorđević Šušić u emisiji Prvog programa Radio Beograda.

Drugi prag radi po strožoj mehanici i to je deo priče koji se retko pominje. Granica za PDV od osam miliona dinara ne meri se kalendarskom godinom nego bilo kojih 365 uzastopnih dana, a preduzetnik koji je pređe u sistem PDV-a ulazi već od narednog dana. Ko istovremeno probije oba praga, u istom mesecu dobija i skuplji poreski režim i obavezu evidentiranja PDV-a.

Zašto povećanje čeka ulazak u EU

Ministarstvo finansija do sada nije prihvatilo predlog o podizanju limita. Stanje predloga posle javne rasprave o nacrtima poreskih zakona izgleda ovako:

• povećanje limita sa šest na osam miliona dinara nije ušlo u objavljeni nacrt zakona
• povećanje se razmatra u okviru poreske reforme, ali bi po tom scenariju važilo tek sa danom ulaska Srbije u Evropsku uniju
• prihvaćen je predlog da paušalac posle prekoračenja limita pređe u režim lične zarade umesto u znatno skuplji režim samooporezivanja, sa primenom od 1. januara 2027.

Ta poslednja stavka je jedini konkretan pomak i ona menja cenu ispadanja iz paušala, ne i sam prag. Preduzetnik koji 2027. probije šest miliona i dalje gubi paušal, samo pod nešto povoljnijim uslovima.

Vezivanje korekcije limita za dan pristupanja Uniji znači da bi prag ostao nepromenjen još godinama, dok inflacija nastavlja da radi svoje. U prvoj polovini ove godine Poreska uprava je naplatila 160 milijardi dinara prihoda više nego u istom periodu prethodne godine, što je rezultat bolje kontrole i naplate starih dugova. Udruženje je pozvalo Ministarstvo da na dopis odgovori konkretnim rešenjem.