Budžet Srbije april 2026: suficit 13,2 milijarde RSD

Konsolidovani budžet Republike Srbije u aprilu 2026. ostvario je suficit od 13,2 milijarde RSD (~112,4 miliona EUR po srednjem kursu NBS-a). Podatak je objavljen u biltenu Ministarstva finansija od 27. maja.

Za prva četiri meseca godine kumulativan suficit dostigao je 41,7 milijardi RSD (~355,2 miliona EUR). To je iznad plana fiskalnog okvira za isti period od 19,4 milijarde RSD.

Prihodi i rashodi u aprilu

Ukupni javni prihodi u aprilu iznosili su 252,8 milijardi RSD, sa rastom od 9,4% u odnosu na april 2025. Rashodi su iznosili 239,6 milijardi RSD, uz rast od 7,8%.

Najveći doprinos rastu prihoda dao je porez na dodatu vrednost sa rastom od 11,2%. To odražava poskupljenje potrošnje stanovništva u prvom kvartalu, koje je RZS procenio na 7,8% realno na godišnjem nivou.

Glavna kretanja u akcizama:

• Duvanski proizvodi: rast od 14,6% zbog povećanja akcizne stope sa 1. aprilom, u skladu sa Direktivom 2011/64/EU
• Naftni derivati: stagnacija zbog efekta nižih svetskih cena nafte

Struktura rashoda, javne investicije rastu

U strukturi rashoda, najveću pojedinačnu kategoriju čine plate zaposlenih u javnom sektoru. Iznose 71,4 milijardi RSD ili 29,8% ukupnih rashoda. Rast od 11,8% u odnosu na april 2025. prati povećanje zarada u zdravstvu od 17% i prosveti od 13%, koje je primenjeno od 1. januara 2026.

Kamatni rashodi u aprilu iznose 12,4 milijarde RSD, sa rastom od 4,3%. Odražavaju troškove servisiranja javnog duga, koji u maju 2026. iznosi 4.841,4 milijarde RSD.

Javne investicije u aprilu zabeležile su rast od 22,1% na godišnjem nivou, sa ukupnim ulaganjem od 41,6 milijardi RSD. To je 17,4% ukupnih rashoda.

Glavni infrastrukturni pravci:

• Koridor 10
• Moravski koridor
• Autoput Niš-Merdare
• Tri vetroparka u Banatu sa ukupnom snagom od 270 MW

Ocena nezavisnog Fiskalnog saveta

Fiskalni savet Republike Srbije, nezavisno telo koje vodi profesor Pavle Petrović, dao je redovnu procenu 26. maja.

Aprilski suficit od 13,2 milijarde RSD potvrda je izuzetno konzervativne fiskalne politike za prva četiri meseca, sa prostor za prihvatanje dodatnih kapitalnih izdataka u drugoj polovini godine, ali pod uslovom da rezultati pregovora oko NIS-a ne donesu šokove na strani poreskih prihoda.

Savet je dodatno upozorio na rizike pristupa drugoj tranši EU plana rasta.

Fiskalni savet upozorava da bi propust u sprovođenju reformi za drugu tranšu EU plana rasta otvorio rizik nedostatka 1,5 milijardi EUR u finansiranju kapitalnih projekata za 2026, što bi se moglo nadoknaditi tek dodatnim zaduživanjem ili refokusiranjem postojećih projekata.

Posle objave biltena oglasio se i ministar finansija Siniša Mali.

Republika Srbija ostaje na ciljanoj putanji deficita od 1,5% BDP-a za celu 2026. godinu, pri čemu se pretpostavlja umerenja proširenja deficita u letnjim i jesenskim mesecima zbog plana realizacije javnih investicija.

Mali je potvrdio da rast prihoda od PDV-a u prva četiri meseca godine od 11,2% iznad plana daje fiskalni manevarski prostor. Moguće povećanje subvencija u poljoprivredi u rangu od 9 milijardi RSD finansiralo bi se iz preostalog suficita prvog polugodišta.

Suficit, disciplina ili podzauzetost investicija

Ostaje pitanje da li je kumulativni suficit od 41,7 milijardi RSD odraz stroge discipline ili tehničkog kašnjenja u realizaciji planiranih kapitalnih izdataka.

Kontekst učinka ostalih ekonomija regiona:

• Hrvatska: deficit od 0,8% BDP-a
• Slovenija: deficit od 1,1% BDP-a
• Severna Makedonija: suficit oko 0,4% BDP-a
• Albanija: suficit oko 0,4% BDP-a

Pratite analizu efekata u nastavku.