Jugoslovensko rečno brodarstvo: otpis od 159,5 miliona
Ministarstvo privrede otpisalo je Jugoslovenskom rečnom brodarstvu 159.560.966 dinara duga po osam kredita, a preduzeće je iste godine uložilo 207 miliona dinara u fond Vista rika korporejt.
Rešenjem Ministarstva privrede iz januara 2026. godine Jugoslovenskom rečnom brodarstvu otpisano je 159.560.966 dinara (~1,3 miliona EUR) neotplaćenog duga po osam kredita koje je to preduzeće dobijalo od 2004. do 2023. godine. Rešenje je potpisala potpredsednica Vlade i ministarka privrede Adrijana Mesarović, a dokumentaciju o celom postupku objavio je 9. avgusta portal Pištaljka.
Otpis nije bio bezuslovan. Preduzeće je moralo da uplati drugu polovinu duga Fondu za razvoj, državnom fondu koji je Jugoslovenskom rečnom brodarstvu godinama davao kredite po programima namenjenim firmama u postupku privatizacije. Efekat se vidi u knjigama tog fonda: dug JRB-a pao je sa 359,7 miliona dinara na 40,8 miliona dinara, dakle za 318,9 miliona. Polovina te sume je naplaćena, druga polovina je otpisana.
Uplata od 207 miliona u alternativni investicioni fond
U napomenama uz finansijski izveštaj objavljen na sajtu Agencije za privredne registre stoji da je Jugoslovensko rečno brodarstvo tokom 2025. godine uložilo 207 miliona dinara (~1,7 miliona EUR) u alternativni investicioni fond Vista rika korporejt. Taj iznos je za 47,4 miliona dinara veći od onoga što je država istom preduzeću otpisala.
Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, društvo koje upravlja fondom je 75% u vlasništvu Tatjane Vukić, članice Predsedništva Srpske napredne stranke. Vukić je ranije bila predstavnik Vlade Srbije u Upravnom odboru Instituta za javno zdravlje i predsednik Nadzornog odbora državnog Dunav osiguranja, a sada je u nadzornim odborima firmi MVM Južna Bačka i MVM Elektromontaža.
Šta je Vlada odobrila i kada
Ministarka Mesarović je za svoju odluku imala saglasnost Vlade. Ona je data zaključkom iz decembra 2024. godine, koji do danas nije dostupan javnosti. Iz Generalnog sekretarijata Vlade odgovoreno je da je saglasnost da se privatnoj firmi otpiše dug data „u skladu sa Programom o rasporedu i korišćenju sredstava za kreditnu podršku preduzećima u postupku privatizacije preko Fonda za razvoj za 2025. godinu”.
Zamenica generalnog sekretara Vlade Srbije Tamara Stojčević u pisanom odgovoru opisala je mehanizam:
„Ukazujemo da je ovim programom predviđeno da svi korisnici dugoročnih i kratkoročnih kredita iz programa/projekata Vlade za subvencije u privredi odnosno kreditnu podršku privredi iz prethodnog perioda, mogu da traže da im se u toku 2025. godine otpiše 50 posto neotplaćenog dela duga po navedenim kreditima, pod uslovom da uplate 50 posto neizmirenog dela po kreditima koje imaju prema Fondu za razvoj po svakom kreditu”
Iz tog odgovora sledi podatak koji u dosadašnjim izveštajima nije bio istaknut: program nije pisan za jedno preduzeće. Pravo da traže otpis polovine neotplaćenog duga imali su tokom 2025. godine svi korisnici tih kreditnih linija, pod istim uslovom. Izloženost Fonda za razvoj po tom osnovu, prema tome, nije ograničena na Jugoslovensko rečno brodarstvo, a koliko je ukupno otpisano po programu za 2025. godinu nije objavljeno.
Kako je prodato najveće brodarsko preduzeće u zemlji
JRB je privatizovan 2024. godine. Kupio ga je konzorcijum firmi Karin komerc, Sani eko vita, NS skver i Rakakop za 10,9 miliona EUR, i to na ponovljenom javnom pozivu, pošto prvi nije uspeo, a cena je zatim prepolovljena. Pištaljka navodi da je prodajna cena bila upola niža od procenjene vrednosti preduzeća.
Uslovi poziva su sužavali krug ponuđača:
- prijaviti se mogle su samo domaće firme
- uslov je bio više od 15 potisnica u floti
- JRB, koji je prodavan, raspolagao je sa 51 potisnicom
- uslov su ispunjavale dve firme
U registru se kao stvarni vlasnik JRB-a sada vodi Bojan Lazić, vlasnik lazarevačke firme Sani eko vita, koja je bila nosilac konzorcijuma. Karin komerc, čija je flota omogućila da konzorcijum uopšte ispuni uslov, nema svog predstavnika u nadzornom odboru preduzeća.
Prvu godinu posle privatizacije preduzeće je završilo sa 23 miliona EUR prihoda, dvostruko više od cene koju su novi vlasnici platili državi. Otpisani dug od 159,5 miliona dinara vredi otprilike 12% te kupoprodajne cene.
Mogu li se dokumenta videti?
Za sada ne. Generalni sekretarijat Vlade odbio je da dostavi dva zaključka i odobrenje Ministarstvu privrede za usvajanje programa, uz obrazloženje da „dokument nije informacija od javnog značaja, već nosač informacije”. Ni Ministarstvo privrede nije dostavilo zaključke ni sporni program. To ministarstvo, uprkos rešenju Poverenika za informacije od javnog značaja, duže od dve godine ne dostavlja ni zvaničnu procenu na osnovu koje je utvrđena cena Jugoslovenskog rečnog brodarstva. Preduzeće nije odgovorilo na pitanja Pištaljke.
Na naplati ostaje 40,8 miliona dinara. Dokument koji bi pokazao pravu razmeru ovog programa je izveštaj Fonda za razvoj o otpisima u 2025. godini, jer bi tek on pokazao koliko je novca fond izgubio po istom osnovu kod ostalih korisnika.
