Afrička kuga svinja: 36.101 grlo uginulo od januara
Uprava za šume objavila je prvi objedinjeni presek: bolest je u sedam okruga, 13 opština i 62 naselja, a u lovištima Vojvodinašuma ostalo je manje od 1.500 divljih svinja.
Od početka 2026. godine u Srbiji je od afričke kuge svinja uginula ili eutanazirana 36.101 domaća svinja, podatak je Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Bolest je do sada registrovana u sedam okruga, 13 opština i 62 naseljena mesta.
Presek je saopšten posle obilaska Šumske uprave Kupinovo i posavskih lovišta u okolini Obedske bare, gde su predstavnici Uprave za šume i javnog preduzeća Vojvodinašume proveravali kako se na terenu sprovode propisane mere. Vršilac dužnosti direktora Uprave za šume Vladimir Nikolić kaže da broj novih slučajeva opada.
„Ohrabruje to što prethodnih dana beležimo sve manje novih slučajeva zaraze i očekujemo da će se taj trend nastaviti. Ipak, nema mesta opuštanju“
Nikolić je to rekao tokom obilaska zaraženog gazdinstva, uz ocenu da suzbijanje bolesti traži zajedničko postupanje državnih organa, korisnika šuma i lovišta, lovočuvarskih službi, lovaca i građana.
Koliko je divljih svinja ostalo u lovištima Vojvodinašuma?
Brojno stanje divljih svinja u 17 lovišta kojima gazduju Vojvodinašume palo je sa više od 4.500 na manje od 1.500 grla, dakle za oko dve trećine. Izvršni direktor za lovstvo u tom preduzeću Branislav Stankov navodi dva razloga: samu bolest i redukcioni odstrel koji se sprovodi od 2021. godine, kada je afrička kuga svinja prvi put zabeležena u lovištima ovog preduzeća.
Virus je potvrđen u 16 od 17 lovišta. Jedino koje za sada nije zahvaćeno jeste lovište Subotičke šume, na krajnjem severu Vojvodine.
„Nakon pada temperatura i povratka divljih svinja u šumska staništa, monitoringom ćemo utvrditi optimalnu brojnost za svako lovište. Nastavićemo sa strogo kontrolisanim redukcionim odstrelom kako Srem više ne bi bio područje u kome se virus održava i odakle se dalje širi“
Time se najava sledećeg koraka pomera na jesen, kada temperature padnu i populacija se vrati u šumu.
Srem, Mačva i Kolubara pod pojačanim nadzorom
Uprava za šume kao najrizičnija označava tri okruga i glavni grad.
„Posebno pažljivo pratimo stanje u Sremskom, Mačvanskom i Kolubarskom okrugu, kao i na području Beograda, gde je rizik najizraženiji“
U jednom sremskom lovištu lov je obustavljen na 60 dana, a u ograđenom delu, gde se divlje svinje gaje, kretanje je zabranjeno svima osim lovočuvarima zaduženim za kontrolu i evidenciju.
„Najsloženija situacija je na području Srema. U lovištu ‚Kupinik‘ lov je obustavljen na 60 dana, dok su u ograđenom delu lovišta uvedene najrigoroznije mere“
Stankov je dodao da su o merama obavešteni i kupci drvnih sortimenata, kao i ostali poslovni partneri preduzeća, jer ograničenja pristupa šumskim područjima diraju i redovan posao.
Šta se radi na gazdinstvima i u lovištima
Instrukciju o merama Uprava za šume izdala je 19. jula, a primenjuje se od 20. jula. U praksi to znači:
- dezinfekcione barijere na ulazima u gazdinstva i lovišta
- dezinfekciju vozila i lica koja ulaze u zaraženo područje
- evidentiranje ulaska i izlaska svakog lica
- rampe na delu šumskih puteva u Sremskom okrugu i informativne table na prilazima šumama
Nikolić je pozvao građane da poštuju zabrane i da se privremeno uzdrže od ulaska u šume na područjima na kojima su mere na snazi. Stankov je upozorio da onaj ko bez odobrenja i evidencije uđe u zatvoreno područje rizikuje sankciju, pošto su čuvarske službe stalno na terenu.
Afrička kuga svinja je zarazna virusna bolest domaćih i divljih svinja, sa visokom temperaturom, gubitkom apetita, otežanim kretanjem i crvenilom kože, i najčešće se završava uginućem. Za ljude nije opasna i ne prenosi se na druge vrste životinja, ali je za stočarstvo skupa, jer se svako žarište zatvara eutanazijom celog zapata. Zato se od odgajivača traži dezinfekcija obuće, odeće i opreme, ograničen ulazak u objekte u kojima se drže svinje i prijava svakog uginuća veterinarskoj službi.
