Afrička kuga svinja se širi Srbijom: sedam okruga u žarištu
Zaraza je zabeležena u sedam okruga i 52 naseljena mesta, a vanredna situacija proglašena je u Rumi, Sremskoj Mitrovici, Šapcu i Obrenovcu. Na suzbijanju rade i Vojska i policija.
- Zaraza afričke kuge svinja aktivna je u 7 okruga, 52 naseljena mesta i 12 opština, zaključno sa 18. julom.
- Vanredna situacija proglašena je u 4 opštine: Rumi, Sremskoj Mitrovici, Šapcu i Obrenovcu.
- Najviše žarišta je na spoju Sremskog i Mačvanskog okruga i teritorije Beograda.
- Na suzbijanju su angažovani Vojska i policija, a do sada je uklonjeno oko 28.000 grla.
Afrička kuga svinja, virusna bolest smrtonosna za domaće svinje i divlje veprove, proširila se do 18. jula na sedam okruga u Srbiji, 52 naseljena mesta i 12 opština. Vanredna situacija proglašena je u četiri opštine, u Rumi, Sremskoj Mitrovici, Šapcu i Obrenovcu, dok su na terenu, pored veterinarske službe, angažovani i Vojska i policija. Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić ocenio je da je situacija na terenu ozbiljna i da podaci nisu dobri.
Najveća koncentracija žarišta zabeležena je na spoju Sremskog i Mačvanskog okruga i teritorije grada Beograda, gde se guste populacije svinja u seoskim dvorištima prepliću sa staništima divljih veprova. Prema podacima nadležnih službi, do sada je kroz uginuća i mere eutanazije uklonjeno oko 28.000 grla, što daje predstavu o razmerama žarišta koja se šire brže nego prethodnih godina.
Za razliku od nekih drugih stočnih bolesti, afrička kuga svinja ne prenosi se na ljude i nije opasna po zdravlje potrošača. Ono što je čini tako teškom za suzbijanje jeste izuzetna otpornost virusa: on preživljava nedeljama u mesu, prerađevinama i na kontaminiranoj opremi, a za sada ne postoji komercijalna vakcina. To znači da se kontrola svodi na klasične mere, biosigurnost, ograničavanje kretanja i uklanjanje zaraženih i kontaktnih životinja.
Zašto se zaraza širi baš u Sremu i Mačvi?
Odgovor leži u kombinaciji epidemioloških i strukturnih činilaca. Sremski i Mačvanski okrug spadaju u područja sa najvećim brojem malih, dvorišnih gazdinstava, gde je biosigurnost teško sprovesti, a kontakt između domaćih svinja i divljih veprova čest. Virus se lako prenosi ostacima hrane, ljudskim kretanjem, vozilima i opremom, pa jedno neprijavljeno žarište može da pokrene lanac novih.
Glamočić je ukazao i na sistemski propust nadležnih službi u ranom otkrivanju i prijavljivanju zaraze. U epidemiologiji životinjskih bolesti brzina reakcije je presudna: svaki dan kašnjenja između pojave simptoma i potvrde dijagnoze širi krug potencijalno zaraženih gazdinstava. Kada se žarišta jednom umnože, kao sada na spoju dva okruga i beogradske teritorije, suzbijanje prelazi iz rutinske veterinarske procedure u operaciju koja traži angažovanje vojske i policije.
Šta mere vanredne situacije podrazumevaju
Proglašenje vanredne situacije u Rumi, Sremskoj Mitrovici, Šapcu i Obrenovcu daje lokalnim štabovima ovlašćenja da brže koordiniraju resurse. U praksi to znači postavljanje dezinfekcionih barijera na prilazima žarištima, kontrolu kretanja ljudi i vozila, popis i nadzor gazdinstava, kao i uklanjanje i bezbedno zbrinjavanje uginulih i eutanaziranih životinja. Vojska i policija pomažu u obezbeđenju terena i logistici, dok stručni deo posla ostaje na veterinarskoj inspekciji.
Za odgajivače, posebno one sa malim brojem grla, ovo su teške mere jer često znače gubitak celog dvorišnog zapata. Zbog toga struka insistira na doslednom prijavljivanju sumnjivih uginuća i poštovanju zabrane kretanja, jer je upravo neformalni promet svinja i mesa najčešći put širenja bolesti. Naredne nedelje pokazaće da li će pojačane mere zaustaviti lanac ili će se broj žarišta dodatno povećati.
Da li mislite da male dvorišne farme mogu da izdrže standarde biosigurnosti koje ovakva zaraza zahteva?
