Uredba EU o ambalaži smenila direktivu staru 32 godine

Uredba Evropske unije 2025/40 o ambalaži i ambalažnom otpadu primenjuje se od 12. avgusta 2026. i zamenjuje direktivu 94/62 koja je bila na snazi od 1994. godine. Za srpskog izvoznika promena nije samo u sadržini pravila nego i u njihovoj pravnoj formi: direktiva se prenosi u nacionalno zakonodavstvo svake članice i tamo dobija svoju verziju, a uredba važi neposredno i istovetno u svim članicama, od istog dana i bez prevoda u domaće propise.

Praktična posledica je da prelaznog roka više nema. Firma koja danas šalje upakovanu robu na tržište Unije mora da ima papire spremne, a ne u izradi.

Šta izvoznik mora da ima od danas?

Uredba ne pravi razliku između proizvođača iz Unije i onog van nje. Ko stavlja ambalažu na tržište Unije, taj ima iste obaveze kao i firma registrovana u nekoj od članica, a tri stupaju na snagu odmah.

• ovlašćeni zastupnik u svakoj državi članici u koju se roba plasira, uz posebnu registraciju za svaku od njih, bez mogućnosti jedinstvene prijave za celu Uniju
• deklaracija o usaglašenosti i tehnička dokumentacija za svaku vrstu ambalaže, uz obezbeđenu sledljivost kroz lanac snabdevanja
• registracija u sistem proširene odgovornosti proizvođača u svakoj članici u kojoj se roba prodaje

Za ambalažu koja dolazi u dodir sa hranom uvedena je granica od 25 delova na milijardu za pojedinačne perfluorisane i polifluorisane supstance i 250 delova na milijardu za zbir tih materija. U elektronskoj trgovini prazan prostor u pošiljci ograničen je na najviše 40 odsto, pa se pravilo tiče i firmi koje robu prodaju direktno kupcima u Uniji, preko sopstvenog sajta.

Ko plaća najviše

Najveći teret nose prehrambena industrija i proizvodnja pića, jer se kod njih poklapaju dva zahteva: ambalaža je u direktnom dodiru sa hranom i podleže granicama za fluorisane supstance. Iza njih su proizvođači kozmetike i kućne hemije, pa i domaći proizvođači ambalaže, koji dokumentaciju moraju da isporuče svojim kupcima izvoznicima.

Trošak nije jednokratan i ne svodi se na papire. Zastupnik se ugovara po članici, naknade u sistemu proširene odgovornosti proizvođača plaćaju se po nacionalnim šemama, pa izvoznik koji isporučuje u pet država ima pet registracija i pet računa, a ne jedan.

Podrška Privredne komore Srbije

Privredna komora Srbije pokrenula je program stručne podrške za primenu nove uredbe, zajedno sa švajcarskim programom za promociju izvoza, poznatim pod imenom SIPPO, i uz podršku švajcarskog Sekretarijata za ekonomske poslove. Program je namenjen pre svega malim i srednjim preduzećima i obuhvata dva digitalna alata za procenu usklađenosti ambalaže i pripremu tehničke dokumentacije. Korišćenje je besplatno za članice komore, uz obaveznu registraciju.

Dušanka Kalezić, savetnica predsednika Privredne komore Srbije, obrazložila je u saopštenju komore zašto je usluga uvedena baš sada:

Upravo zbog toga Privredna komora Srbije je, zajedno sa SIPPO programom, pokrenula program stručne podrške namenjen prvenstveno malim i srednjim po veličini kompanijama koja izvoze ili planiraju izvoz na tržište Evropske unije.

Treća faza tog programa traje od 2026. do 2029. godine, dakle pokriva i period u kome se uvodi većina odloženih obaveza iz uredbe.

Rokovi koji tek dolaze

Uredba nije jedan datum nego niz rokova raspoređenih do 2040. godine.

• 12. februar 2027: članice moraju da postave nacionalne okvire kazni za nepoštovanje uredbe
• 12. avgust 2028: usklađeno označavanje ambalaže i kodovi za brzo očitavanje
• 1. januar 2030: pravila o reciklabilnosti i minimalni udeo recikliranog materijala
• 1. januar 2035. i 1. januar 2040: dalje pooštravanje istih zahteva

Prvi sledeći datum je zato februar 2027, kada izostanak dokumentacije prestaje da bude samo poslovni rizik i postaje prekršaj sa iznosom kazne propisanim u zemlji isporuke. Za izvoznika iz Srbije to znači da se konkurentnost na tržištu Unije od danas ne meri samo cenom i kvalitetom proizvoda, nego i time da li ambalaža u kojoj taj proizvod stiže do kupca ima papire koji je prate.