Vetropark Kostolac: 145 miliona evra, struje i dalje nema

Ugovoreni rok za završetak vetroparka Kostolac istekao je 30. oktobra 2024. godine. Skoro dve godine kasnije, dvadeset vetrogeneratora ukupne snage 66 megavata stoji na zemljištu zatvorenih površinskih kopova uglja, a elektroenergetski sistem od njih ne dobija struju. Vlasnik postrojenja, Elektroprivreda Srbije, nije saopštila kada bi ono moglo ponovo da proradi.

Ukupna vrednost investicije iznosi 145 miliona evra. Struktura finansiranja izgleda ovako:

• kredit nemačke razvojne banke KfW: 110 miliona evra
• bespovratna sredstva Evropske unije, preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan: 31 milion evra
• donacija KfW: 1,8 miliona evra
• sopstvena sredstva Elektroprivrede Srbije: 2,2 miliona evra

Ugovor o kreditu sa nemačkom razvojnom bankom potpisan je 2017. godine i njime je utvrđen rok iz oktobra 2024. Opremu je isporučila nemačko-španska kompanija Siemens Gamesa, nastala iste, 2017. godine, spajanjem Simensovog ogranka za energiju vetra i španske kompanije Gamesa. Vetrogeneratori su podignuti na lokacijama Drmno, Petka, Ćirikovac i Klenovnik, na prostoru ogranka Termoelektrane i kopovi Kostolac. Instalisana snaga od 66 megavata na dvadeset jedinica daje 3,3 megavata po vetrogeneratoru.

Probni rad je pokazao da postrojenje radi

Elektroprivreda Srbije pustila je vetropark Kostolac u probni rad krajem novembra 2025. godine, a do kraja te godine svih dvadeset jedinica bilo je priključeno na mrežu. Zaključno sa 22. februarom 2026. postrojenje je tokom probnog rada isporučilo 37,37 gigavat-sati električne energije, uz rad svih dvadeset agregata u automatskom režimu.

Prema ranijim procenama objavljenim na sajtu Elektroprivrede Srbije, vetropark bi trebalo da proizvodi oko 115 miliona kilovat-sati godišnje, što je dovoljno za snabdevanje oko 30.000 domaćinstava. Isporučenih 37,37 gigavat-sati je, dakle, blizu trećine projektovane godišnje proizvodnje, ostvarene za nepuna tri meseca zimskog perioda. Tehnički deo posla, sudeći po tom podatku, funkcioniše.

Posle probnog rada proizvodnja je stala. Kao razlog se navode neizvršene ugovorene obaveze isporučioca opreme, a ne vremenske prilike ni kvar na opremi.

Dva saopštenja koja se ne slažu

Ovde priča prestaje da bude tehnička. Elektroprivreda Srbije je u junu 2026. godine, odgovarajući na pitanje zašto postrojenje ne radi, saopštila da preuzimanja uopšte nije ni bilo:

Budući da godinu i po dana posle tog roka izvođač nije izvršio ugovorene obaveze, Elektroprivreda Srbije nije potpisala sertifikat o preuzimanju, tako da sa stanovišta EPS-a kao investitora taj projekat još nije završen. EPS kontinuirano radi na prevazilaženju ove situacije i pokazao je spremnost za aktivnu saradnju sa izvođačima kako bi se otklonile ključne prepreke i uspešno završio projekat, što je u interesu ne samo EPS-a već i izvođača radova i isporučioca opreme Siemenes Gamesa, kao i svih učesnika, uključujući i donatore i kreditore, odnosno Evropsku uniju i Nemačku razvojnu banku

Nepun mesec kasnije, sredinom jula, Elektroprivreda Srbije i Siemens Gamesa objavile su zajedničko saopštenje sa suprotnim sadržajem. U njemu se navodi da su građevinski i montažni radovi uspešno završeni i da je preuzimanje izvršeno:

Izdavanjem Sertifikata o preuzimanju (Taking over certificate) od strane Inženjera, 6. marta 2026. godine, potvrđeno je da je vetropark u tom trenutku bio operativan

Razlika između ta dva saopštenja nije stilska. U prvom slučaju investitor tvrdi da objekat nije preuzeo, u drugom da ga je preuzeo pet meseci ranije. Datum ponovnog pokretanja nije naveden ni u jednom.

Zašto je datum 6. mart 2026. finansijski važan

Sertifikat o preuzimanju nije samo papir između kupca i isporučioca. Iz Evropske unije su naveli da je svih 31.003.040 evra bespovratnih sredstava iskorišćeno zaključno sa martom 2026. godine, i to pošto je inženjer po pravilima Međunarodne federacije inženjera konsultanata izdao potvrdu o preuzimanju. Isti dokument koji je Elektroprivreda Srbije u junu opisala kao nepotpisan poslužio je kao osnov za povlačenje poslednjeg dela evropskog novca.

Iz Evropske unije su dodali da se projekat prati kroz polugodišnje preglede portfolija sa vodećim međunarodnim finansijskim institucijama i kroz godišnje izveštaje o sprovođenju, uz mesečne izveštaje tehničke pomoći Investicionog okvira za Zapadni Balkan, i da projekti koje ta institucija finansira podležu reviziji Evropskog revizorskog suda.

Nemačka razvojna banka potvrdila je da prati situaciju:

Svesni smo privremenog zastoja, nakon što je, kako je navedeno u članku Politike iz jula, instalaterski radovi na projektu uspešno završeni, što je potvrđeno izdavanjem Potvrde o preuzimanju

Iz te banke navode i da učestvuju u razgovorima sa svim zainteresovanim stranama, sa ciljem da se preostala pitanja reše i da projekat ostvari očekivane koristi.

Kada vetropark Kostolac ponovo počinje da radi?

Odgovor ne postoji. Elektroprivreda Srbije, Siemens Gamesa i Ministarstvo rudarstva i energetike nisu odgovorili na pitanja o statusu projekta. Predmet spora nije zvanično imenovan. Nezvanično se pominjalo da je sporna tačka zahtev isporučioca za dodatna sredstva za održavanje, ali to nijedna strana nije potvrdila.

Trošak zastoja je merljiv. Na godišnjem nivou reč je o oko 115 miliona kilovat-sati koji izostaju iz sistema, u godini rekordno niskih vodostaja i visoke potrošnje, dok kredit od 110 miliona evra teče po ugovorenoj dinamici bez obzira na to da li se elise okreću. Vetropark Kostolac je bio prvi proizvodni kapacitet Elektroprivrede Srbije iz energije vetra i trebalo je da bude referenca za sve naredne projekte obnovljivih izvora u državnom vlasništvu. Umesto toga, prvi javni podatak koji je ostao za njim jesu dva saopštenja iste kompanije koja se međusobno isključuju.