EPS: dobit 17,5 milijardi dinara, investicije 38% plana

Izveštaj o poslovanju Elektroprivrede Srbije (EPS) za prvih šest meseci 2026. pokazuje neto dobit od 17,5 milijardi dinara (oko 150 miliona evra, orijentacioni preračun po kursu od 117 dinara za evro). To je 25% iznad planiranih 14 milijardi, ali oko petinu manje nego u istom periodu prošle godine. Dobit je iznad plana, dok su proizvodnja struje, proizvodnja uglja i investicije ispod njega.

Zašto je dobit iznad plana, a proizvodnja ispod?

Generalni direktor Dušan Živković u uvodu izveštaja piše: „I u prvoj polovini 2026. godine Akcionarsko društvo Elektroprivreda Srbije nastavlja trend pozitivnog poslovanja uz ostvarenu dobit od 17,5 milijardi dinara, što je bolje od plana“. Odmah potom dodaje da „najveći uticaj na bolji finansijski rezultat u odnosu na plan imaju manji operativni troškovi i manji rashodi finansiranja“.

Ukupni prihodi iznosili su 246 milijardi dinara (oko 2,1 milijarde evra), 2% više nego godinu dana ranije. Ukupni rashodi porasli su 5%, sa 213 na 224 milijarde. Prihodi iz poslovanja povećani su za 7%, na 242 milijarde, a rashodi iz poslovanja za isti procenat, na 211 milijardi. Pad dobiti u odnosu na prošlu godinu izveštaj objašnjava drugačijim kretanjem deviznih kurseva.

Deo razlike prema planu dolazi iz knjigovodstva. Amortizacija je iznosila 17 milijardi dinara, što je 4 milijarde ispod plana, najvećim delom zato što je aktiviranje pojedinih ulaganja pomereno, među njima sistema odsumporavanja na Termoelektrani Nikola Tesla B (TENT B). Niži rashod po tom osnovu povećava iskazanu dobit.

Koliko su pale proizvodnja struje i uglja?

U sva tri proizvodna segmenta ostvarenje je ispod plana:

• struja: proizvedeno je 14.825 gigavat-časova, 7% ispod plana i 5% manje nego u prvih šest meseci prošle godine
• ugalj: proizvodnja je iznosila 14,7 miliona tona, 3% ispod plana i 5% manje nego lani
• otkrivka: bilans otkopavanja otkrivke, to jest pripreme za otkopavanje uglja, bio je 9% ispod plana i 6% ispod prošlogodišnjeg

Živković je manju proizvodnju povezao sa troškovima nabavke:

„Uprkos nižim ili stabilnim projekcijama cena električne energije, ukupni troškovi nabavke prema poslednjoj projekciji značajno su veći od planiranih. Ovaj rast troškova je rezultat manje proizvodnje iz TE, usled manje proizvodnje i lošijeg kvaliteta domaćeg uglja u posmatranom periodu.“

Troškovi nabavke električne energije i pristupa sistemu porasli su 21%, na 106 milijardi dinara (oko 905 miliona evra). Za uvoz uglja izdvojeno je oko 90 miliona evra, 10% manje od plana. Uvoz nije pao zato što je potreba bilo manje: EPS je u periodima kada je to bilo isplativije kupovao struju umesto uglja za njenu proizvodnju. Popusti domaćinstvima za redovno plaćanje računa iznosili su oko tri milijarde dinara.

Šta je s investicijama?

Plan za prvo polugodište predviđao je investicije od 40,3 milijarde dinara (oko 344 miliona evra), a realizovano je 15,2 milijarde, odnosno 38%. Iz sopstvenih sredstava uloženo je 14,8 milijardi od planiranih 18,8. Krediti i donacije praktično su izostali: od planiranih 21,5 milijardi stiglo je 400 miliona dinara, ili 2%.

Dva medija koja su izveštaj prenela različito tumače procenat od 38. Biznis.rs ga navodi kao ukupnu realizaciju investicija, dok ga Vreme pripisuje ulaganjima iz sopstvenih sredstava. Brojevi koje navodi Biznis.rs, 14,8 milijardi iz sopstvenih sredstava plus 0,4 milijarde iz kredita i donacija na plan od 40,3 milijarde, daju upravo 38% za celinu.

Ko napušta kompaniju?

EPS je na kraju juna imao 18.724 zaposlena, što je 1.196 manje nego što je planirano. Troškovi zaposlenih bili su 8% ispod planiranih, a plan je iznosio skoro 32 milijarde dinara. Ipak, ti troškovi su 7% veći nego u istom periodu prošle godine, kada je zaposlenih bilo više.

Prema izveštaju, u prvih šest meseci kompaniju je po osnovu sporazumnog raskida radnog odnosa ili otkaza ugovora o radu napustio 31 zaposleni. Od njih je 21 visokoobrazovan: 17 inženjera, dva ekonomista i dva pravnika. Sektori i razlozi odlaska u izveštaju nisu navedeni. U penziju je otišlo više ljudi nego što je planirano.

Starosna struktura je nepovoljnija: dve petine zaposlenih, oko 40%, starije je od 50 godina, a manje od 5% mlađe je od 30. Broj zaposlenih opada već tri godine, sa 19.595 u 2023. na 18.825 na kraju prošle godine.

Kako to izgleda prema prethodnim godinama?

Najbolju od poslednje tri godine EPS je imao 2023: ukupni prihodi bili su 513 milijardi dinara, a neto dobit oko milijardu evra. Taj rezultat bio je posledica nižih investicija od planiranih i vanredne prihode iz budžeta na ime ograničenih cena struje. Naredne godine EPS je prijavio dobit od 24 milijarde dinara, a prošle nešto manje od 40 milijardi.

Kao izazove u narednom periodu Živković navodi:

• povećanje EBITDA i održavanje ciljane EBITDA marže, kao jednog od ključnih pokazatelja
• dalje smanjenje troškova poslovanja kroz transformaciju kompanije
• optimizaciju cena struje koja se prodaje Elektrodistribuciji Srbije i Elektromreži Srbije za nadoknadu gubitaka, u pravcu tržišne cene
• preispitivanje tarifnog sistema, tako da cena na garantovanom snabdevanju, koja je značajno ispod tržišne, pokrije troškove garantovanog snabdevača
• pouzdanost rada blokova TENT A1 do A6 i B1 i B2, koja direktno zavisi od kvaliteta uglja iz Rudarskog basena Kolubara, naročito u periodima lošeg vremena